Glavna zvezda daljeg teksta jeste ova raznovrsna voćka, a vi vrlo lako možete, da prateći njegova uputstva, postanete čarobni baštovani koji samostalno uzgajaju svoje ukusne plodove.

Paradajz je krupna biljka i biće mu potrebne velike saksije, mnogo svetla i sunčevih zraka, a malo i vaše pažnje. No, nagrada će kao i uvek biti višestruka – sočni, ukusni plodovi različitih boja, oblika i dimenzija, bezbrižnost pri pripremanju obroka zbog obilja lako dostupnih namirnica, i samim tim slađa i bogatija jela.

Priznaćemo da je sve teže očuvati i uzgojiti sopstvene plodove ove magične biljke. Priroda gubi strpljenje. Mnogo je obožavaoca ovih plodova među životinjskim i mikrobiološkim svetom – svi bi da se nađe na njihovim menijima, ali svaka upornost i naporan rad na kraju će biti ispoštovani.

Ukoliko maštate o svojoj bašti i imate u planu da se oprobate u gajenju ove ukusne biljke – u daljem tekstu ćete pronaći vodič za sve važne poslove i načine nege. U ovom poslu od koristi vam mogu biti šeširi, kreme za zaštitu od sunčanja, hladno osveženje i naši Domaćica keksići – sa njim ćete lakše izvršiti sve zadatke i više uživati u celom procesu.

Pre nego što pređemo na teoriju ostaje nam još da onim najhrabrijima, koji se upuste u baštovansku avanturu, poželimo puno uspeha, a onima koji sanjaju svoje komadiće zemlje – malo magije kako bi snovi što pre postali java.

Kako početi?

Ukoliko imate dovoljno prostora u svojim kućama ili stanovima, možete sami da započnete gajenje rasada paradajza. U suprotnom, možete da na pijacama ili rasadnicima pronađete već odgojene biljke za rasad.

Ukoliko ste početnik u baštovanstvu, najbolje je da probate da sejete manje količine paradajza, a da veći deo kupite od proverenih proizvođača i direktno ga zasadite u saksije, odnosno bašte.

Idealno vreme za sejanje paradajza je početak marta, ukoliko planirate da ga kasnije presadite u bašte. Naravno, zastakljene i osunčane terase ili prostorije mogu da nama omoguće znatno dužu sezonu njegovog gajenje, pa ukoliko imate odgovarajuće uslove, pripremu rasada možete prilagoditi vremenskim prilikama i odmah prionuti na posao.

Potrebno je da obezbedimo posude za sejanje i zemlju za uzgoj rasada koja je bogata nutrijentima, lagana i rastresita – kako bi naše seme moglo uspešno da klija.

Posudice treba da budu manjih dimenzija, najbolje je da koristite specijalizovane kontejnere sa razdeocima jer ćete kasnije lakše moći da ih rasadite. Preporuka je i da posude imaju tacne kako biste ih lakše prenosili i stvarali manje nereda. Dakle, posude u kojima želite da posejete seme paradajza ispunite zemljom. Zatim zemlju nakvasite vodom, tako da bude vlažna, lagana i rastresita, a ne mokra i teška – najbolje je koristiti bočicu sa prskalicom.

Opšte pravilo kaže da se seme sadi na dubinu dvostruko veću od njegovih dimenzija. Seme paradajza je sitno, stoga je potrebno plitko ga postaviti u zemlju i lagano ga zagrnuti tanjim slojem zemlje. Nakon sejanja površinu dodatno nakvasite vodom. Prvih par dana posudu možete prekriti sa najlonom ili parčetom prozirne folije, kako bi se održala vlažna sredina u zemljištu. Kad seme proklija treba da nastavimo sa zalivanjem i uklonimo prekrivku.

Saksije bi trebalo da postavimo u svetle prostorije u kojima je temperatura od 15º do 25ºC, koje su dobro provetrene i sa dovoljno sunčeve svetlosti. Frekvenciju zalivanja treba podesiti prema količini svetlosti koju biljka dobija i visini temperature u prostoriji. Nemojte dozvolite da zemlja ostane suva, ali izbegavajte i upotrebu velikih količina vode. Mlade biljke su posebno osetljive, a kako se budu razvijale biće lakša njihova nega i biće tolerantnije na greške.

Kada rasad krene da raste, ukoliko nameravate da ga gajite na otvorenom, biće potrebno i da ga lagano izlažete uslovima spoljne sredine. Prvo možemo da ga nekoliko sati ostavimo na spoljnom simsu prozora, pa da svaki dan povećavamo taj vremenski period. Ovo prilagođavanje treba da traje oko desetak dana.

Paradajz je osetljiv na niske temperature. Kad opasnost od mrazeva prođe, možemo da presadimo rasad u bašte ili saksije, koje ćemo izneti napolje ili na terase. U sobnim uslovima bitno je da mu pružimo dovoljno svetlosti, bilo sunčeve, bilo preko LED osvetljenja, i da temperature budu iznad 20 stepeni. Ne zaboravite da povremeno rotirate stabljike kako bi dobile ravnomernu količinu svetlosti i pravilno se razvile.

Rasađivanje paradajza:

Rasad paradajza treba da sadimo na mestu koje obiluje sunčevom svetlošću ili da mu u tamnijim prostorijama obezbedimo LED lampe.

Priprema mesta za sadnju podrazumeva da iskopamo rupe – dubine oko 20cm. U njih možemo da dodamo jedan sloj komposta ili organskog đubriva. Odrasla biljka paradajza traži dosta nutritivnih sastojaka pa zemlja za sadnju mora biti plodna, bogata i dodatno obogaćena. Za sadnju paradajza u saksijama možete koristiti gotove mešavine za gajenje povrća.

Rasad se sadi na razmaku od 30 do 50cm od druge biljke, odnosno u duboku saksiju, prečnika minimum 30cm. Saksije moraju imati dobru drenažu kako se višak vode ne bi zadržavao. Nakon sadnje biljke je potrebno dobro zaliti.

Za lakše održavanje, poželjno je da nakon sadnje oko biljke postavimo sloj malča koji će usporiti rast korovskih biljki.

Kako bi dobili sočne i ukusne plodove biljke moramo redovno zalivati, najbolje rano ujutru ili uveče, kako bi smanjili brzo isparavanje vode. Zalivajte je oko korene i izbegavajte kvašenje same biljke. Najbolje je da je zalijete obilato i malo ređe, nego svakodnevno u manjim količinama.

Paradajz je razgranata biljka koja raste u visinu i može da dosegne i preko 2 metra. Zato je bitno da njegovoj zeljastoj stabljici obezbedimo potporu. Biće nam potrebne drvene ili plastične pritke ili merdevine i kanap da pričvrstimo grančice i stabljiku. Na terasama možemo koristiti ograde, stolice ili druge zgodne oslonce, i birati niže i manje razgranate sorte za sadnju.

Prilikom rasta biljke možete uočiti pojavu mladih izdanaka između (u pazuhu) listova i stabljike. Ove izdanke – zaperke bi trebalo što ranije i redovno da uklanjamo, kako bi usmerili energiju za rast biljke u formiranje plodova. Ovi izdanci bi rastom crpeli hranljive materije i razgranali biljku, što bi dovelo do veće mogućnosti za pojavu infekcija, napada insekata i formiranja manjih i lošijih plodova.

Ukoliko uočite listove koji su promenili boju, dobili fleke ili ne izgledaju zdravo, najbolje je da ih odsečete i uklonite sa stabljike. Nemojte ih bacati oko zasada paradajza, već ih uklonite na bezbednu udaljenost. Tako ćete sprečiti širenje infekcija.

Paradajz, posebno onaj u saksijama, zahteva redovnu prihranu. U periodu formiranja plodova biće potrebno da mu dodajemo neko od organskih đubriva – svake dve do tri nedelje. Za biljke u saksijama izuzetno je važno redovno zalivanje jer lakše gube vodu i lako može doći do sušenja.

Paradajz ima veliki broj obožavatelja među životinjskim svetom, i podložan je brojnim bolestima. Međutim, pridržavanjem pravila o nezi možemo da te probleme držimo pod kontrolom.

U blizini zasađenog paradajza možemo da posadimo različito aromatično bilje, poput bosiljka, peršuna, vlašca, žalfije, ali i kadifica, dragoljuba, nevena. Ove biljke nisu invazivne i ne crpe velike količine hranljivih materija iz zemlje, takođe privlače i oprašivače, pa tako povećavaju prinose.

Sakupljanje semena:

Najlepše, najveće i najzdravije plodove paradajza možemo da iskoristimo za prikupljanje semena. Ono je smešteno u unutrašnjoj sočnoj pulpi plodova, pa je potrebno da preduzmemo nekoliko koraka kako bismo ga sakupili.

Nakon što isečemo potpuno zreo plod paradajza, moramo sakupiti tečnu pulpu sa semenkama u manju posudu. Zatim, potrebno je da ovu smešu ostavimo 2 do 3 dana da fermentiše kako bismo lakše odvojili i očistili seme. Nakon navedenog vremena, pažljivo odspite vodu, isperite semenke i rasporedite ih na ubrus ili papir. Ostavite ih par dana da se dobro osuše. Spakujte seme, obeležite datum i ime sorte ili karakteristike biljke od koje potiče i kad dođe vreme za sadnju koristite za dobijanje rasada.

Kako odabrati najbolju sortu paradajza:

Ukoliko krenete u potragu za semenima paradajza primetićete ogroman broj sorti. Naša preporuka je da uživate i isprobate što više njih – dok ne pronađete svoju omiljenu selekciju. Neke od njih će se bolje i lakše prilagoditi vašim uslovima, pronaći ćete svoje omiljene ukuse i inspirisaće vas da testirate nova jela. U daljem tekstu je naš mali predlog oko izbora sorti prema različitim namenama.

Sorte pogodne za uzgoj u saksijama:

Čeri paradajz – Brojne su vrste, boje i oblici čeri paradajza, ali je posebno važno istaći da je lakši i otporniji za gajenje. Plodovi su brojni, sitni i slatkog ukusa. Birajte kompaktnije i manje varijante.

Paul Robeson – je još jedna ukusna i kompaktna sorta, sa manjim plodovima.

Sorte pogodne za kuvanje i pravljenje sosova:

Žute sorte paradajza – obično se odlikuju manjom kiselošću, veoma su dobre i pogodne za kuvanje i pripremu sosova i soka od paradajza. Ukusni su, posebno nakon kuvanja i obrade, i daju finu gustinu soku.

Sorte pogodne za sušenje:

Sorte poput šljivara, Oplake, San Marzana, Roma čerija… – karakteriše mesnata struktura ploda, manje dimenzije, manji broj semena. Obično su izduženog oblika i imaju manji sadržaj tečnosti. Pored sušenja pogodni su i za kuvanje i pravljenje sosova.

Najukusnije sorte za uživanje:

Crni krim, Crni lepotan, Cherokee purple, Costoluto Fiorentino – su sorte koje jednostavno morate probati. Odlikuju se izuzetnim ukusom, sočne su i sa odlično izbalansiranom slatkoćom i kiselošću.