Da li vam se desilo da žurite ulicom, potpuno nesvesni spoljne sredine i zaokupljeni problemima, pa vas onda u trenutak sadašnjosti vrate sitnice. Cvrkut ptica, neki nestašni klinac ili klinceza, miris peciva iz pekare ili balkon pun cveća. Malo se priberete i shvatite da nije sve tako crno, da se živi i pored problema, neuspeha i čekanja. Misli vam opet odlutaju do onog balkona sa savršeno razgranatim cvećem i saksijama u istom tonu i setite se obećanja da ćete već sledeće godine da se posvetite vašem cvetnom kutku, da ćete da sredite, prilagodite i osvežite saksije.
Mi savetujemo da usporite, udahnete duboko i odvojite vreme za zabavne aktivnosti. Nadamo se da našim primerom možemo da vas inspirišemo da starim saksijama udahnete novi sjaj.
Za svakog ljubitelje biljaka one su nesumljivo najlepši ukras enterijera. Bilo da se ste se odlučili za neutralnu paletu boja i međusobno slične saksije ili pak za jarke boje, raznolike paterne i materijale, našim zelenim oazama ne treba mnogo da bi se istakle i privukle pažnju.
Glinene saksije su jedan od najčešćih izbora. Izuzetno su pristupačne i dugotrajne. Zbog svoje poroznosti omogućavaju da zemlja “diše”, upijaju višak vode, pa time štite biljku od prevelike vlažnosti, a koren od truljenja. Posebno su pogodne za sukulente, kaktuse ali i mnoge druge vrste. Idealne su kako za stanove tako i za dvorišta. Za sve kreativce odlično su prazno platno za stvaranje novih mogućnosti.
Sve posude pre sadnje biljki, trebalo bi dobro da se operu, kako bi se mogućnost zaražavanja biljke štetočinama, bakterijama, gljivicama i dr. mikroorganizmima svela na minimum.
Za glinene saksije je karakteristično i da se vremenom na njima stvaraju nakupine minerala i soli iz zemlje i vode, pa dobijaju uočljive bele fleke po svojoj spoljašnjoj i unutrašnjoj strani. Neki vole taj njihov rustičan izgled, ali je preporuka da pre upotrebe očistite saksiju. Čvršćom četkom, očetkajte prvo fleke na glinenim saksijama. Zatim u posudu ili sudoperu sipajte mlaku vodu, dodajte malo deterdženta za pranje suđa i oko 200ml sirćeta. Detaljno operite posude sa grubljom stranom sunđera za pranje suđa, isperite i ostavite da se osuše.
Za izraženije bojanje možete da nanesete prajmer na saksiju u 1 ili 2 sloja i sačekate da se osuši – ovaj korak je opcioni. Mi ga nismo koristili.
Za bojanje saksija postoji više mogućnosti. Najpristupačnija opcija za amatere i entuzijaste bila bi upotreba akrilnih boja. One su na vodenoj bazi, za njihovo rastvaranje potrebna je dakle samo voda. Brzo se suše, zato prilikom crtanja vodite računa o brzini. Nakon sušenja boja postaje za nijansu tamnija od one na paleti. Boje su dobro pokrivajuće i jarke.
Još jedna od opcija za bojenje saksija jesu i tzv. chalk (kreda) boje, koje ostavljaju prašnjav, mat otisak nakon farbanja. I da dodamo, da su ove boje imale bolju pokrivnu moć od akrilnih.
Boje se mogu nanositi u nekoliko slojeva, dok ne postignete željeni rezultat. Ali vodite računa da se posle svakog premaza posuda prvo osuši, pa tek nakon toga nanosite novi sloj.
Za slikanje po neravnim površinama preporučuju se sunđeraste četkice, kako bi potezi nanošenja boje bili što manje vidljivi, a boja ujednačena. Mada su nas služile i ove obične, jedino za veće saksije birajte četke većih površina da pre sušenja boje stignete sve da nacrtate.
Ukoliko želite da napravite precizne linije možete da koristite i crni/beli flomaster za crtanje po staklu i keramici.
Na kraju u zavisnosti od vaših potreba i ukusa, možete koristiti sprej da prelakirate površinu saksije. Da sve ostane na mestu ili da mu date sjaj. Imajte u vidu i da upotrebom zaštitnog sloja saksija može izgubiti sposobnost upijanja viška vode iz zemlje, što može biti loše po biljke. Saksiju koristite nakon što se potpuno osuši.
Za postizanje sličnog efekta trebaće vam boja po izboru, lepljiva traka, četkica i saksija.
