Na našoj stranici naći ćete kolačiće najrazličitijih oblika, veličina i ukusa. Većina njih je jestiva, ali tu su i oni drugi, računarski, koji služe kako bismo vam obezbedili što bolje korisničko iskustvo i funkcionalnosti. Koristeći našu stranicu slažete se s korišćenjem kolačića i našom politikom privatnosti.

Sve što ste želeli da znate o zemlji za sadnju biljaka

Sve što ste želeli da znate o zemlji za sadnju biljaka

Bez jakog i razgranatog korena nema zdrave i zadovoljne biljke. A, da bi našim biljkama obezbedili optimalne uslove i bogatu trpezu hranljivih materija, moramo da ih smestimo u najbolji mogući supstrat. Odgovor na pitanje - KOJI JE SUPSTRAT NAJBOLJI? je poprilično jednostavan, a sama potraga za kvalitetnim supstratom je malo komplikovaniji korak i zavisiće od naše spremnosti da učimo i radimo.

No, krenimo prvo od najjednostavnijih činjenica.

Koji supstrat za sadnju biljaka je najbolji?

Jednostavan, uopšten odgovor glasi da je dobar supstrat onaj koji sadrži dobar odnos organskih i mineralnih materija sposobnih da obezbede dovoljnu količinu svi hranljivih supstanci, da ima dobre drenažne sposobnosti, ali i da zadržava deo vode u optimalnim količinama, da kroz njega može da cirkuliše kiseonik, da je ujednačene konzistencije i sastava, od neutralnog do blago kiselog pH i da ne sadrži korov, bolesti, štetočine, pesticide i druge štetne materije. A, šta to u praksi konkretno znači?

Važnost optimalne drenaže:

Nakom zalivanja, voda protiče iz gornjih u donje slojeve tj. dolazi do dreniranja tla, a mesta gde se ona nalazila potom ispunjava kiseonik. Brzina prolaska vode kroz zemlju je izuzetno bitna i zavisi od konkretnog sastava zemljišta. Ona mora biti optimalna, ni suviše brza, jer biljka neće imati dovoljno vode, ni prespora, jer u tom slučaju dolazi do prevelike vlage i nedostatka kiseonika, što na kraju rezultuje truljenjem korena.

Takođe, bitno je napomenuti i da različite biljne vrste zahtevaju i različite uslove.

Sve što ste želeli da znate o zemlji za sadnju biljaka

Zemlja i supstrat:

Zemljište u našim baštama, vrtovima i svuda oko nas nastalo je delovanjem spoljnih činilaca, kao što su voda, vetar i toplota, na kameni omotač Zemljine kore. Na taj način nastale su mineralne materije, a pored njih ono sadrži i organske materije koje vode poreklo od živog sveta – biljnog i životinjskog. Dakle, umiranjem i raspadanjem organizama živih bića raste hranljivost tla. Taj organski deo zemljišta nazivamo HUMUS.

Supstance koja se obično nalaze u našim saksijama sadrže retko baš zemlju u pravom smislu te reči. One su najčešće kombinacija raznoraznih mineralnih i organskih materija, nastalih prirodnim putem ili posebnom obradom. Prerađuju se, sterilišu i puštaju u prodaju.

Gotove kombinacije supstrata:

Supstrat za sadnju može biti već fabrički pripremljena, gotova smeša različitih materija koja je prilagođena potrebama posebnih biljnih vrsta. Naići ćete na specijalizovani supstrat za orhideje, sukulente i/ili kaktuse, citruse…

Prilikom kupovine obratite pažnju na savete proizvođača, sastav, kiselost… Birajte poznate firme i pratite ponašanje biljaka nakon presađivanja i sadnje.

Najčešće materije koje ulaze u sastav supstrata:

1. Kamenje, šljunak i pesak:

Kamenje, šljunak i pesak predstavljaju najkrupnije sastojke same zemlje. Zadržavaju male količine hranljivih sastojaka, slabo zadržavaju vodu i protok vode kroz njih je brz. Zemljište u kome dominiraju ove materije smatra se siromašnim, a dodaju se u mešavine za gajenje biljaka u cilju povećanja drenaže i oticanje vode.

2. Treset:

Treset je materija nastala taloženjem i razgradnjom biljaka. Sadrži male količine hranljivih sastojaka. Odlikuje ga veća kiselost. Upija i zadržava vodu u većoj količini.
Svetli treset je supstanca koju posebno krasi visoka kiselost. Pogodna je kao supstrat za uzgoj biljki mesožderki.

Sve što ste želeli da znate o zemlji za sadnju biljaka Sve što ste želeli da znate o zemlji za sadnju biljaka

3. Perlit:

Perlit je mineralna supstanca koja je prisutna u vulkanima. Prerađuje se i izlaže visokim temperaturama usled čega se česticama znatno povećava zapremina. Na kraju dobijamo produkt koji je moguće pronaći u radnjama, a koji se preciznije naziva agroperlit. Čine ga male, lagane, bele granulice koje imaju šupljikavu strukturu.

Perlit se koristi kao dodatak zemlji za sadnju radi poboljšanja karakteristika. Konkretno, koristi se radi bolje aeracije, brže drenaže i postizanja rastresitije strukture. Ne menja svoja fizička svojstva tokom vremena, neutralan je i netoksičan.

4. Vermikulit:

Vermikulit je mineralna supstanca. Netoksičan je, neutralne pH vrednosti i tokom vremena veoma postojan. Dobija se slično kao agroperlit. Čestice se izlažu visokoj temperaturi i ekspandiraju. Krajnji rezultat je masa slična krupnom pesku, veoma lagana, sive ili smeđe boje, a same čestice su pune šupljina koje imaju veliku sposobnost upijanja vode.

Dodaje se zemlji kako bi povećao vlažnost. Ima sposobnost upijanja vode, i nakon isušivanja okolne zemlje njenog otpuštanja. Ovo znači i da smanjuje aeraciju zemljišta. Vermikulit sa vodom upija i druge rastvorene materije, pa može povoljno delovati na prehranjivanje biljaka.

Vermikulit za razliku od perlita, treba dodati u supstrate namenjene biljkama koje vole vodu i vlažnu zemlju. Posebno je koristan kao gornji sloj pri sadnju semena jer sprečava isušenje i stvaranje pokorice. No, sa upotrebom treba biti umeren i oprezan jer u većim količinama može da podstakne i ubrza truljenje korenja.

5. Kokosov treset, vlakno, komadi kore:

Kokosov treset predstavlja ostatke kokosove kore. Pored tresetne strukture koriste se i drugi oblici, strugotine i vlakana. Sporije se raspada i postojaniji je u odnosu na druge tresetne materije. Ima moć upijanja vode i kiselu pH. Dobro zadržava hranljive materije i postepeno ih otpušta.

Dodavanjem supstratima za uzgoj biljaka povećavaju rastresitost, aeraciju, čine zemlju laganijom što pomaže razvijanju korenovog sistema. Doprinosi podešavanju pH zemljišta. Zbog sposobnosti vezivanja vode pogodan je za sadnju semena.

Često se koristi i kao materijal za malčiranje.

Krupniji komadi kokosove kore u kombinaciji sa kokosovim tresetom i korom drveta odličan su supstrat za uzgoj orhideja i gerbera.

Sve što ste želeli da znate o zemlji za sadnju biljaka Sve što ste želeli da znate o zemlji za sadnju biljaka

6. Glistnjak:

Glistnjak je organsko đubrivo koje nastaje uz pomoć kalifornijskih glista koje prerađuju životinjski stajnjak. Izuzetno je hranljivo, postepeno se razgrađuje i ne može da dovede do oštećenja korena.

Sastav varira zavisno od porekla i proizvođača. Mogu sadržati kombinacije različitih materijala.

Poboljšava uslove za razvoj korisnih mikroorganizama koji potpomažu razvoj korena.

Preporuka je da se u zemljište za sadnju povrća u saksijama, sobnih biljaka i cveće doda od 10 do 15% ove supstance kako bi potpomogao rastu i razvoju. Za sadnju rasada potrebne su veće količine – oko 20%.

7. Ekspandirana glina / hidrogranule / leca / keramzit:

Glinene kuglice predstavljaju ekspandirane komadiće gline. Spadaju u neorganski supstrat koji može da se primenjuje godinama jer ne menja svoju strukturu.

Primenjuje se za poboljšavanje drenažne sposobnosti supstrata. Omogućava oticanje vode i ostavlja prostor za cirkulaciju vazduh. Preporuka je da se sloj kuglica postavi na dno saksije. Debljina sloja trebala bi da bude oko 2 cm, a zatim se treba dodati ostatak supstrata.

Ekspandirana glina jedan je od najpopularnijih medija za gajenje biljaka po principu hidroponike. Pripremljene kuglice postavljaju se u polovinu posude/tegle, zatim se u njih smešta biljka, pa se sa ostatkom glinenih kuglica popunjava prostor do vrha. Dodavanje vode treba da bude malo ispod završetka korenovog sistema. Glinene kuglice će upiti deo vodu i potom je postepeno otpuštati. Kuglice vremenom moraju da se ispiraju sa 3% rastvorom vodonik peroksida. Tokom ovakvog načina gajenja biljki potrebno je dodavati i prehranu u vidu vodenog rastvora. Ovaj vid gajenja pogoduje biljkama koje brzo razvijaju korenov sistem (Monstera, Sanseveria, Zamije, Begonije, Biljka pauk…).

8. Hidrogel:

Hidrogel je supstanca koje se dodaje u supstrat zbog svoje sposobnosti upijanje vode. On je veže i u uslovima isušivanja zemljišta oslobađa. Poput vode, za sebe vezuje i rastvorene hranljive supstance dodate pomoću đubriva i postepeno ih otpušta.

One predstavljaju organsku supstancu, koja je netoksična i ekološki potpuno čista. Najčešće se primenjuje za sadnju semena i rasada.

9. Kompost:

Kompost je humusna materija nastala razgradnjom i truljenjem materija organskog porekla. Bogat je mineralnim i organskim nutrijentima koje su lako dostupne biljkama.

Sve što ste želeli da znate o zemlji za sadnju biljaka

Prilagođavanje zemljišta različitim biljnim vrstama:

Kako bi svi navedeni zahtevi dobrog supstrata bili ispunjeni kombinuju se različiti materijali u određenim procentima i zatim prilagođavaju konkretnim potrebama biljke. Zemlju možete sami da pripremite nabavkom osnovnih komponenti supstrata i njihovim kombinovanjem.

Ukoliko sami mešate supstrat takođe vodite računa od koga nabavljate početni materijal. Vodite računa o higijeni i smanjite mogućnost zaražavanja biljaka. Ključno je da razumete razliku između organskih i mineralnih materija i njihove osobine u pogledu sposobnosti propuštanja/vezivanja vode, kao i konkretne potrebe biljaka.

Ne postoje isključiva pravila i nema samo jednog univerzalnog recepta. Razlikuju se uslovi u stanovima ili baštama, menja se klima, a i mi imamo različite navike u zalivanju. Zato se oslonite na svoje biljke, posmatrajte ih i pratite promene, pa lagano menjajte uslove.

Opšta formula za pripremu supstrata koji će odgovarati većini sobnih biljki podrazumeva 60% treseta ili kokosovog vlakna, 10 do 20% supstanci koje su izvor hranljivih materija, poput đubriva, humusa i/ili glistenjaka, i 20% perlita, šljunka ili drugih sredstava koji povećavaju propusnost i aeraciju.

Sukulenti su grupa koja zahteva zemljišta sa dobrom drenažom, vazdušast i rastresit supstrat koji brzo propušta vodu i ne zadržava je. Dobro zemljište treba da sadrži između 60% i 70% mineralnih materije poput kamenčića, šljunka, peska – koji ne sadrži primese gline sposobne da veže vodu i/ili agroperlit. Pri dnu saksije treba postaviti recimo krupnije kamenčiće koji će dodatno pomoći oceđivanju vode. Ostatak zemljišta može da čini kokosov treset obogaćen glistenjakom. Možete koristiti i 50% standardne mešavinu za sobne biljke i dodati ostatak mineralnih materija. Međutim i u velikoj grupi sukulenata postoje razlike, pa se o svakoj vrsti, pre sadnje i presađivanja, treba detaljno raspitati.

Za sadnju rasada i uzgoj povrća birajte/pripremite organskim materijama bogatiju smešu.

OCENI Priču
Broj glasova: 8