Na našoj stranici naći ćete kolačiće najrazličitijih oblika, veličina i ukusa. Većina njih je jestiva, ali tu su i oni drugi, računarski, koji služe kako bismo vam obezbedili što bolje korisničko iskustvo i funkcionalnosti. Koristeći našu stranicu slažete se s korišćenjem kolačića i našom politikom privatnosti.

Posadite svoje bundeve

POSADITE SVOJE BUNDEVE

U potrazi za jesenjim baštenskim plodovima potrebno je da se obučemo slojevito, toplo i da se ogrnemo plaštom nestašnih, detinjih maštarija. Na taj način vrtovi i bašte ušuškani narandžastim ogrtačima, prostreće pred nas svu svoju lepotu i magiju, a na nam je da spokojno, otvorenog srca, upijamo sve čari i skupljamo inspiraciju.

Baš svaki kutak jesenje divljine krije magiju, ali glavne zvezde baštovanskih pustolovina moraju biti bundeve. Ove ukrasne, vrtne đinđuve bojom i oblikom privlače i krase svako mesto na kom se zateknu. Posebno one obojene najnarandžastijim od svih narandžastih nijansi.

Bundeve su jednogodišnje zeljaste biljke, koje rastu kao puzavice. Imaju velike, dlakave listove koji se razvijaju na dugačkim, dlakavim drškama. Stabljike su takođe prekrivene dlačicama, a mogu da narastu i oko 10 m. Cvetovi su jednopolni, što znači da se posebno stvaraju muški i ženski cvetovi. Žućkaste su boje, krupni i njihovim oprašivanjem dolazi do stvaranja ploda.

Plodovi sazrevaju tokom jeseni, a ukus zavisi od vrste. Semenke su ovalne i pljosnate, najčešće sa svetlom opnom. Bogate su masnim uljima, proteinima i mineralima.

Poreklom su iz centralne Amerike i spadaju u familiju tikvi (Cucurbitaceae), zajedno sa lubenicama, krastavcima, tikvicama… Na našem podneblju nazivaju se još i tikve i ludaje.

Možda niste znali da se bundeve (Cucurbita pepo) zapravo ubrajaju u voćke, međutim zbog ukusa i kulinarske upotrebe logički ih pripajamo povrću.

POSADITE SVOJE BUNDEVE POSADITE SVOJE BUNDEVE

Koje vrste bundeva postoje?

Postoji preko 70 različitih varijeteta ove biljke.

Bundeve su uglavnom narandžaste, ali u ovoj raznolikoj grupi mogu se naći i one žute, bele, zelene i crvene boje i mogu biti najrazličitijih oblika i veličine.

Na osnovu veličine prostora na koji planirate da posadite bundeve birajte i vrstu. Bundeve generalno zahtevaju dosta prostora za rast. Ukoliko ste ograničeni mestom, birajte minijaturne vrste koje su manje i zahtevaju manje prostora za rast.

Za sadnju birajte kvalitetno seme, a možete ga skupljati i iz zdravih, ukusnih plodova bundeve. Takvo seme potrebno je prvo izdvojiti, osušiti, spakovati i sačuvati do sledeće sadne sezone.

Neke od najpopularniji vrsta za sadnju su Muskantna bundeva (popularna zbog svojih sočnih i slatkih plodova), Japanska (mala bundeva ili hokaido), Bela bundeva, Golica (popularne zbog dobijanje većeg prinosa smenki, koje najčešće nemaju opnu), “Jack be little” bundeve (mogu se koristiti kao ukrasne ili za laku pripremu i obradu u kuhinji)…

POSADITE SVOJE BUNDEVE

Kakvo zemljište nam je potrebno za sadnju bundeva?

Zemljište za uzgoj bundeva treba da je bogato mineralima i rastresito. Prilikom sadnje najbolje je da se koriste kompost ili đubrivo.

Da bi seme niklo, zemlja mora da bude topla i vlažna. Bundevice je najbolje saditi kada je temperatura iznad 15ºC, dakle krajem proleća je idealno vreme za setvu ovih lepotica..

Sunce:

Sunce i topla zemlja najbolji su saveznici u uzgoju bundeva. Za dobijanje slatkih i sočnih plodova biće nam potrebni dugi sunčani periodi i deo vrta koji je direktno izložen zracima.

Voda:

Bundeve obožavaju vodu. Moguće je pratiti rast plodova nakon svakog zalivanja. Baš zbog toga, tokom toplijeg perioda i suša, redovno i obilato zalivajte svoj zasad.

Izbegavajte da kvasite listove i površinu biljke, već vodu usmerite direktno oko korena. Na taj način ćete smanjiti mogućnost stvaranja infekcija. Takođe, najbolje ih je zalivati ujutru ili uveče i izbegavati najvrelije periode dana.

Kako se sade bundeve?

Bundeve možete uzgajati direktno sejanjem semena na otvorenom ili pomoću rasada.

Pridržavajte se uputstava za sadnju koja mogu da se malo razlikuju u odnosu na vrstu bundeva. Seme trebe saditi kad zemlje bude dovoljno topla i nestane opasnost od nastanka mrazeve. Okvirno to bi bilo sredinom ili krajem maja.

Generalno pravilo jeste da se nekoliko semenki posadi u rupice dubine oko 10cm. Razmaci između sadnje sledećih semenki trebaju da budu veličine od bar 1m.

Rupice je potrebno prekriti sa malim slojem zemlje i dobro zaliti. Topla, vlažna i rastresita zemlja stavra odlične uslove za klijanje. Ukoliko na mestu sadnje iznikne više stabljika, one slabije treba iščupati i ostaviti prostor da se najjača slobodno razvija.

Ukoliko se odlučite da bundeve sadite u saksije, koristite one čija je zapremina veća od 20l i usmeravajte rast bundeve, čupanjem listova i letvicama ili drugim elementima koji mogu poslužiti kao oslonac.

Rasad se sadi u prethodno pripremljeno, toplo zemljište na dovoljnom rastojanju jedan od drugog. Koren biljke se utisne u rastresitu zemlju i nakon toga zalije.

Na početku, potrebno je redovno okopavati zemljište i na taj način održavati ga rastresitim i sprečavati razvoj korova.

Na bolje prinose uticaće i dodatna prehrana zemljišta. Možemo dodavati kompost ili đubrivo barem jednom mesečno i na taj način pomoći rastu plodova. Bundeve vole hranjivu i bogatu prehranu pa nemojte štedeti na đubrenju.

Takođe, za stvaranje plodova biće nam potrebna pomoć pčela i ostalih oprašivača, a možete i sami da pomoću četkice prenesete polen muškog cveta na ženski.

Samo iz ženskog cveta može da se formira plod, a lako mogu da se razlikuju jedan od drugih. Ženski cvetovi rastu na kraćoj stabljici, bliže centralnom delu biljke, koja ima zadebljanje slično malenoj tikvici, dok su stabljike muških cvetova tanke i dugačke. Cvetovi bundeve se često koriste za pohovanje i pečenje i predstavljaju pravu poslasticu.

POSADITE SVOJE BUNDEVE POSADITE SVOJE BUNDEVE

Plodovi bundeve:

Plod bundeve sazreva tokom jeseni. Peteljke na zrelim plodovima postaju suve i izgledaju uvelo, a boje postaju jarke i intenzivne.

Nakon berbe bundeva najbolje je ostaviti ih da se potpuno osuše par sati na suncu, ukoliko to vremenske prilike dozvoljavaju.

Ukoliko imate uslova, možete ih čuvati na suvom, hladnom mestu (zaštićene od temperatura ispod nule i smrzavanja) oko 6 meseci i po potrebi koristiti. Ili pak, možete da ih dobro očistite i isečete na komade ili izrendate i potom zamrznete.

Bundeve se gaje i zbog svog ukusnog i hranjivog semenja. Ukus semenki zavisi od vrste bundeve, posebno je cenjeno seme bundeva golica. Prilikom čišćenje bundeve, sakupite semenke i osušite. Možete ga sušiti direktno na suncu ili u rerni i nakon toga koristiti za ishranu. Možemo ih koristiti i za dekoraciju domova, dubljenje i izradu različitih ukrasa.

Bez obzira koju vrstu da izaberete za sadnju nema sumnje da će ulepšati vaše vrtove i bašte. Želimo vam mnogo romantičnih jesenjih šetnji i korpica punih šarenih bundevinih plodova. Pa da se u hladne zimske večeri smestite sa najdražima oko tople peći iz koje se širi miris cimeta, jabuka i stare dobre pite od bundeva. Ušuškajte se i uživajte u čarima jeseni.

OCENI Priču
Broj glasova: 26