Najdobronamerniji savet je da se prepustite kulturi “sporog” baštovanstva i ukoliko ste početnik da budete spremni na vaše velike greške, ali i surove lekcije koje će stizati iz prirode. Moguće su situacija kada će sve za šta ste naporno radili biti uništeno, kada ćete poželeti da odustanete jer će vam se rad učiniti uzaludan, ali dug i naporan put do cilja se na duže staze isplate i vredne naučene lekcije nam niko ne može oduzeti.

Sa svakom novom situacijom sa kojom se budete sretali dobićete priliku za novo iskustvo. Svaki tekst, članak, knjiga sa savetima oko baštovanstva i nege biljaka biće korisni, ali nikad neće moći da se poredi sa pravim uslovima na našim poljanama. Oni mogu služiti kao sabirnik tuđih iskustava i znanja, ali na kraju svako je sam u svom ringu.

Zemlja:

Kako biste krenuli sa svojom bašticom (bilo na terasi ili većim dvorištima) i gajenjem povrća trebalo bi da budete svesni vrste i stanja zemljišta na kom želite da sadite biljke. Izanalizirajte njegovu istoriju korišćenja, boju, rastresitost i mesto na kom se nalazi. Koliko ima sunca koji deo bašte i koliko vode možete da mu obezbedite.

Dobra praksa je da tokom jeseni, pre nego što krenu prvi mrazevi pripremiti svoju zemlju za prolećnu sadnju. Naravno zavisno od površine koju želite da posadite, možete da angažujete pomoć i mašineriju za oranje i drljanje zemljišta. Ili zavrnite rukave i sami ašovom usitnite zemlju.

Potom zemljište treba nagnojiti. Možete koristiti stajska đubriva, glistnjak ili zemlju na kojoj se gaje šampinjoni ili vaš ranije pripremljeni kompost. Pobacajte ga i rasporedite po zemljištu i bićete mirni do proleća. Tad bi bilo najpoželjnije pre sadnje, zemlju i prodrljati.

U ovom periodu sve je popularnija i metoda malčiranja. Odnosno prekrivanja površine zemljišta određenim materijama (poput sena). Na taj način biljka se štiti od rasta trave i korova, zemlja i koren od previše sunca i isparavanja vode.

Ovi koraci se ne odnose na gajenje u saksijama. Za ljude u stanovima koji žele da se okušaju u baštovanstvu, najbolja opcija bi bila kupovina zemlje u vrećama. Ona je najčešće već pripremljena i nagnojena. Čitajte uputstva i sastave pre kupovine. Birajte kvalitetniju zemlju, glistnjake i one od proverenih proizvođača.

Saksije moraju da budu dovoljne veličine, kako bi biljka mogla da razvija i nadzemni i korenski sistem. Za paradajz birajte što veće saksije, patlidžane i paprike (zavisno od vrste) možete gajiti u manjim saksijama prečnika oko 30cm.

Jedna zabavna jesenja aktivnost može biti skiciranje rasporeda bašte. Isplanirajte gde bi koje povrće mogli da posadite ili postavite saksije, u odnosu na mogućnosti, osunčanost i ostale parametre. Ukoliko imate prostora, isplanirajte mesta i za začinske biljke i cvetove poput kadifica, nevena, dragoljuba, kosmosa i deteline koje će privlačiti oprašivače. Posebna obimna tema jeste kompatibilnost raznih vrsta kako bi prinosi i zaštita biljaka bili što veći.

Seme:

Za potpune početnike moj savet je da za početak preskočite početnu fazu i kupovinu semena. Umesto da zasejete biljke u toplim prostorima tokom zime i čekate da izniknu, nabavite već gotov rasad i sadnice na početku proleća i tako već odnegovane biljkice zasadite u vaše bašte ili saksije.

Birajte krupnije, razgranate primerke koji nemaju flekice i osušene delove. Period njihove sadnje u baštu ili veće saksije zavisiće od klimatskih uslova i razlikovaće se od godine do godine. Bitno je da se izbegnu mrazevi i da noćne temperature ne budu preniske. U martu se mogu saditi luk, zeleno povrće, salate, rukola, rotkvice, grašak,… U aprilu se sade karfiol, kupus, krompir, pasulj,… Okvirno, sredinom maja se sade paradajz, patlidžan, paprika, lubenice,…

Za one malo iskusnije, koji imaju odgovarajuće uslove, jeftinija varijanta je da sami uzgoje svoj rasad iz semena. Opet, birajte kvalitetno seme. Seme, prema uputstvu treba da posadite najčešće tokom perioda februar-april.

U manje posudice, staru plastičnu ambalaži ili razgradive saksijice, stavite zemlju i dodajte joj seme. Pratite uputstva ili se pridržavajte toga da dubina sejanja treba da odgovara dimenzijama semenke. Manja dakle sadite bliže površini, a veća dublje u zemlju. Poprskajte vodom površinu i prekrijte plastičnom folijom kako bi se održala vlažnost.

Na rast semena uticaće njegov kvalitet, vlažnost, toplota i količina svetlosti tokom dana. Najbolje bi bilo da svetla ima što više i da nije jako i direktno.

Sunce:

Sunce je izvor života i za naše biljke izvor hrane. Što više svetlosti, to znači i više ugljenih hidrata i slasti u voću i povrću. Naravno, vrste, sorte, količina kiše i temperature, kvalitet zemljišta imaće takođe veliki uticaj, ali na njih delimično možemo da imamo uticaj.

Većina povrća obožava sunce.

Voda:

Zalivanje u baštama zavisi od vremenskih prilika. Proveravajte zemljište i stanje biljki koje će lako pokazati da im nedostaje voda. Opušteni, klonule stabljike i listići znak su da su žedne. Zalivanje treba da bude obilato, bolje je ređe zalivati ali koristiti veće količine vode.

Birajte rane jutarnje sate, kad sunce tek krene da izlazi ili kasna predvečerja, kad se zemljište malo rashladi i poveća se protok vode u dublje slojeve. Izbegavajte sunčane periode kako ne biste oštetili biljku. Zalivanjem kad je najtoplije voda iz biljke jako lako ispari, ukoliko koristite i hladnu vodu (poput bunarske) desiće se stres za nežne organizme i pitanje da li će moći da se oporave.

Bitno je da okopavamo biljke kako bi se površinskom sloju zemlje povećala propusnost. Biljke treba zalivati sa svih strana, kako bi se voda ravnomerno rasporedila. Ukoliko je potrebno okopavanjem oblikujte leje oko biljke.

Izbegavajte da kvasite nadzemne delove i listove kako biste ih zaštitili od infekcija. Velika vlaga i previše vode, uz dejstvo sunca može dovesti i do nastanka bolesti, poput recimo plemenjače.

Bolesti:

Prirodni ciklusi i lanci ishrane podrazumevaju da svaka vrsta ima svoje štetočine ili zavisno kako gledamo – obožavaoce. Priroda drži sve konce u svojoj ruci i pokušava da izbalansira i ujednači snage. Svake godine dešavaju se promene, čovek se odupire i snalazi, pokušava, nekad čak i nesmotreno, da se odbrani, ali ne može uvek da izađe kao pobednik. Tako da je jako bitno održati ravnoteži i prihvatiti sve aktere lanca ishrane.

Za podzemne izdanke lukovice i krtolice, najveći neprijatelji su krtice i slepi kučići. Najbolja zaštita je sadnja u saksije. Mi smo se godinama pomirili sa njima i ukalkulisali njihovu tarifu i potrebe sa našima 🙂 .

Može se desiti da se namnože puževi, gusenice, zlatice, mušice i poslednjih godine sve prisutnije i dosadnije smrdibube. Borba protiv njih zavisi od vaših potreba i izbora sredstava za tretiranje. Najbolja pomoć je prevencija, konsultacije u biljnim apotekama, naravno internet i dalja nadograđivanja znanja.

Još teže tema su bakterijske ili fungicidne infekcije i bolesti.

Izbor biljki za gajenje:

Kad utvrdite uslove koje imate i šta biste želeli da uzgajate pokušajte da pomirite te dve stvari. Proverite među ponuđenim vrstama koja kada rađa, kojih dimenzija se očekuje da bude kad poraste i da li je pogodna i otporna na uslove koje vi možete da im pružite.

Ukoliko se odlučite da gajite paradajz morate da osmislite sistem stubova i kolaca uz koje će se penjati i pričvršćivati. Paradajz voli sunce i ukoliko želite da ga gajite u saksijama birajte sorte čeri paradajza, i saksije dubine preko 20cm.

Razne vrste zelenih salata, toskanski kelj, rukola, blitva i ostala zeljasta povrća su laka za uzgoj i održavanje. Možete direktno u zemljište da sejete seme. Njihovo korenje je plitko pa ukoliko koristites saksije – treba da budu široke, dok je dubina manje bitna. Važno je da između njih ostane dovoljno mesta da mogu da se formiraju rozete. Branjem vršnih delova, podsticaćete dalji rast i imaćete sveže namirnice tokom celog leta. Redovno ih zalivajte.

Pasulj je odličan za uzgajanje u saksijama. Raste u visinu pa mu obezbedite stubiće i potporu uz koje će rasti. Ukoliko ga sadite u saksije, birajte one preko 20 cm dubine. Redovno ga zalivajte.

Patlidžan je takođe povrće lako za gajenje u baštama i saksijama.

Tikvice mogu da razviju velike listove i zauzimaju veće površine. Zato treba predvideti dovoljno mesta za njihov rast. Za rast su im potrebni sunce, voda i dobro nađubreno zemljište.

Rotkvice takođe nisu zahtevne, posejte seme direktno u saksiju i uz malo sunca, vode i kvalitetnog zemljište počeće da stvaraju plodove.