Ovi majušni insekti već godinama su popularna tema. Motiv pčela koristi se u dizajnu, književnosti, a cilj je da se sve više širi i bude glasnija priča o njima i njihovoj borbi za opstanak na ovoj planeti.

Pčele su ugrožene, pored toga što se bore sa klimatskim promenama i raznim bolestima, imaju i nefer podmetanja od strane ljudi i sve manje dostupne površine za život i rad.

Sve to verovatno ne bi bilo dovoljno važno da se ljudi zainteresuju za njihov problem, da nisu bitne za naš opstanak. Prinosi 2/3 biljne hrane koja se proizvodi zavisi od direktnog rada pčela. Bez njih, ne bismo imali dovoljno raznovrsne hrane, a sa tim bi krenuli i brojni drugi problemi.

Nakon drugog svetskog rata nastale su novine u oblasti poljoprivrede i agrikulture, uporedo sa njima ustanovljeno je da se svake godine povećava smrtnost pčela. Dugo je to značilo da se svake godine broj umrlih pčela povećava za 30%, a od 2019. godine taj procenat je još veći i iznosi 45,5%.

Pčele su podložne brojnim oboljenjima, a posebno su osetljive na parazita nazvanog Varroa mite. On se nastanjuje na telu pčela i sisa njihovu krv, iscrpljuje ih i čini osetljivim.

Takođe, danas se poljoprivreda svodi na uzgajanje jedne kulture na velikim površinama. Cele njive i velika prostranstva imaju zasad samo jedne biljne kulture. Sve ostalo se uništava, i pčele imaju veoma mali izbor namirnica. Osuđene su samo na jednu vrstu, što opet slabi njihov organizam. Ukoliko bi i želele da stignu do druge vrste hrane moraju da pređu dalek put, ako su uz to i oslabljene, taj poduhvat je gotovo bez uspeha.

Treći činilac su razna hemijska sredstva koja se koriste u uzgoju biljaka. Njihova. prekomerna, neetička i neodgovarajuća upotreba direktno utiče i na život pčele.

Takođe, ljudi su naselili i došli do svih mogućih područja. Iskrčili su šume i izlili beton. Redovno se kose travnate površine, a sve češće se zamenjuju i veštačkim travnjacima. Velike su površine koje nemaju nikakve biljke koje bi poslužile za ishranu pčela.

Kombinacije svih ovih faktora se prepliću i umnožavaju i na kraju dolazimo do njihovog sve većeg efekta na zdravlje ovih insekata.

Postoje različite vrste pčela i sve su na svoj način dragocene. Čovek je našao način da pomogne medonosnim domaćim pčelama i ima mehanizme kako da pomogne njihovo razmnožavanje, ali divlje pčela i dalje ostaju najviše ugrožene.

Da bismo pomogli pčelama osim smanjenja zagađenje i buđenja svesti o našem negativnom uticaju na planetu, potrebno je da učinimo samo maleni napor kako bi im olakšali rad.

U daljem tekstu naći ćete 5 saveta kako da i vi pomognete pčelama.

Smanjite košenje:

Ukoliko posedujete deo bašte i travnjak, izbegavajte da ga celog kosite, dozvolite biljkama da razviju svoje cvetiće. Pčele obožavaju divlje, poljsko cveće i ono je za njih izuzetno blagodatno. Košenjem, uništavanjem i hemijskim tretiranjem korovskih, divljih biljaka uzimamo im izuzetno važne nutrijente. Bašte i travnjaci i dalje mogu da se drže pod kontrolom i možete da ih takve – podivljale iskoristite da budu deo vaših prelepih oaza.

Sadite cveće:

Sadite cveće i biljke koje pčele vole i nemojte da ih prskate i zagađujete pesticidima. Neveni, cinije, dragoljub, zvezdan, rudbekija, suncokreti, ruže, ribizla, pasji trn, orlovi nokti, razne vrste voća, maline, kupine, dalije, ehinacee, razne aromatične biljke poput lavande, nane, matičnjaka, vlašac i mnoge druge divlje vrste se nalaze na njihovoj listi ishrane. Potreban im je izbor, raznolikost i uvek dostupna hrana.

Napravite kuće za pčele:

Kuće ili hoteli za pčele i ostale insekte su skloništa u kojima ovi mali organizmi tokom hladnih zimskih dana mogu da se skolone i prezime. Lako ih možete sami napraviti pomoću drveta, cigli, kamenčića, šišarki, suvog lišća, kore i grančica. Oblikujte i ukrasite ih po svojoj želji, ali ono što je insektima najvažnije jeste da budu zaštićeni od hladnoće i kiša. Smestite kućice na sigurno mesto, ispod nadstrešnica i zaštitite ih od vetra. Koristite šuplje stabljike, suvo lišće i grančice da stvorite male prostore i šupljine u koje mogu da se zavuku.

Raširite glas:

Urgirajmo i doprinosimo da se gradska zemljišta i poljane uređuju sa medonosnim vrstama.

U životu teško da možemo da imamo lepši zadatak. Sve što nam treba je da volimo cveće, šarenilo, boje i da navijamo za lepotu.

Informišite se i pričajte o njima:

Bilo koju temu o pčelama da izaberete i u ma kojem društvu da se nađete imaćete slušaoca i sagovornika. Pčele su eusocijalni organizmi kod kojih se sve radi u interesu društva. Organizacija rada im je besprekorna. Sve vezano za med i propolis je značajno za nas, ali i druga bića.

Brojne su knjige u kojima su one glavni akteri. Brojna je stručna literatura na ovu temu, ali i zanimljiva fikcija. Filmovi i razne emisije su sjajan način da se provede veče i proširi znanje.

Jedan od najfascinatnijih čuda prirode jeste borba između japanskih čela i stršljenova. Naime japanske pčele su shvatile da je jedini način da se odbrane od za njih mnogo jačih neprijatelja, zajednička odbrana. Organizuju se i opkole ga sa svih strana. Lepršaju krilima izuzetnom brzinom, tako da povise temperaturu oko uljeza. Njegovo telo kreće da kolapsira, a kada se dosegne temperatura od 45ºC on umire. Najfascinatnija stvar je da pčele uspevaju da izdrže ovu temperaturu, a ukoliko bi ona bila samo za 5 stepeni viša i one bi same uginule.