Budućnost kroje ljudi koji se bore za svoje snove i svoju ideju sveta. Mali koraci i svakodnevni postupci su ti koji nas na kraju dovedu do cilja. Međutim, ono što ostavljamo za sobom i u amanet budućim pokoljenjima postaje najveće merilo uspeha i možda se baš tu krije suština života, a to prekasno shvatamo.
Jedan maleni gest uz pomoć prirodne hemijske reakcije može biti način da učestvujemo u kreiranju zdravije životne sredine. Umesto da bacamo otpad, deo organskih otpadaka možemo da sačuvamo i vratimo prirodi. Biljni i životinjski svet biće nam zahvalan, a proces se neće samo na tome završiti. Lagano možemo da se uključimo u predivan ciklus koji će imati uticaj i na generacije koje tek dolaze.
Kompostiranje zahteva malo znanja i kako se budemo upuštali u procese tako ćemo učiti, grešiti i vremenom postajati bolji i iskusniji. Zato je savet da ako tek krećete odvajate prvo otpad koji će se brže razgrađivati i podesite uslove tako da naiđete na manje neprijatne situacije (budite spremni da će vaše kante naseliti crvići i bubice). Ali, pođimo od samog početka.
Kompostiranje je biološki proces razgradnje organske materije. Odnosno to je hemijska reakcija oksidacije za čije pokretanje je potrebno prisustvo različitih vrsta mikroorganizama i kiseonika u toploj i vlažnoj sredini. Reakcije je egzotermna što znači da tokom procesa dolazi do oslobađanja toplote. To možemo koristiti da tokom vremena pratimo napredak naše smeše.
Za odvijanje hemijske reakcije potrebne su supstance koje će u njoj učestvovati tj. organski otpad, vazduh i vlaga. Postavljanjem ostataka u posudu za kompostiranje ukoliko su svi uslovi ispunjeni doći će do razgradnje organskih supstanci tokom vremena. Odnosno, naš otpad će proći kroz fizičke, hemijske i biološke transformacije pa ćemo na kraju dobiti stabilni proizvod sličan humusu – kompost. On se zbog svog sastava koristi kao vid đubrenja zemljišta, ali i za poboljšanje njegove strukture što može olakšati obradu.
U procesu kompostiranja neophodni su i brojni mikroorganizmi. Njihov broj i vrsta se tokom vremena menjaju kako se menjaju i uslovi sredine. Na početku potrebno je da naš otpad postigne takve uslove u pogledu vlažnosti, sastava, kiseonika i toplote koji će odgovarati korisnim termofilnim mikroorganizmima, a odbiće štetne larve, jaja i ostale patogene. Otpad će postati manje štetan, a u nastavku procesa doći će do smene vrste mikroorganizama koji će podstaknuti nastanak korisnih materija sličnih humusu.
Neke procene pokazuju da se u prosečnom domaćinstvu od celokupnog otpada oko 30% predstavlja onaj organskog porekla. Da budemo precizniji pod organskim otpadom smatraju se ostaci biljnog, životinjskog porekla, papir, kartoni i papirne ambalaže, zatim predmeti od drveta i pamučnog materijala. Deo toga možemo u kućnim uslovima da iskoristimo za kompostiranje. Na taj način smanjićemo kućni otpad i učestvovati u stvaranju komposta, koji će biti bogat supstancama i koristan za poboljšanje strukture zemljišta. Takođe, od nemih posmatrača postaćemo ljudi koji brinu i čine svet boljim mestom za život.
Za kompostiranje biće nam potrebna jedna posuda u koju ćemo skupljati ostatke. To može biti plastična posuda, metalna kanta ili posebna plastična vreća koja je dovoljno čvrsta da ne propušta vlagu. Na dvorištima možete da odredite mesto na kome ćete da skupljate otpad i ogradite ga ciglama, ili granjem. Bilo bi dobro da je tamnija tako da može lakše da se zagreje. Ako živite u stanu obavezno kompostnu masu držite na terasi. Trebalo bi i da u nju dopire vazduh, držite je delimično otvorenu ili koristite one koje su perforirane (imaju rupice i otvore na sebi). Na taj način olakšaćete i dostupnost smese i za gljivice i druge organizme.
Možete da plastične ambalažne posude ostavite sa strane, pa da njih koristite prilikom spremanja obroka. Ostatke od čišćenja povrća, voća i ostalog otpada smestite u njih dok kuvate, pa onda prebacite dalje u vreću ili posudu za kompostiranje.
Kuhinjski otpad koji je najlakše podložan razgradnji su ostaci voća i povrća, ljuske jaja, talog od kafe i ostaci od kuvanja čaja. Najbolje da krenete odavde. Ovaj otpad činiće takozvani Zeleni deo naše smese za kompostiranje.
Posebna grupa činio bi Braun deo komponenti poput grančica, starih biljki, stare zemlje iz saksija, pepela, piljevine, manjih količina tkanine, papira i ljuski orašastih plodova.
Kako bi proces kompostiranja u kućnim uslovima bio jednostavniji treba da izbegavamo namirnice koje su podložne plesnima i koje privlače druge insekte i životinjice.
Ujednačen i pravilan sastav kompostne mase je prva najvažnija stvar pri kompostiranju koju moramo da obezbedimo. Jednostavnije se ceo sastav opisuje podelom na dve vrste materije – Zeleni i Braon organski otpad.
Od presudne je važnosti da njihov odnos bude takav da Braon materije bude više i to odokativnom metodom otprilike za oko 2 ili 3 puta više od mase Zelenog otpada. Mada tačno pravilo ne postoji.
Zeleni: ostatke voća, povrća, biljaka, travu od košenja, kesice i filtere od čaja, talog kafe
Braon: suvo lišće, grančice, seno, slamu, koru i opiljke drveta, papiri, karton, pamučni materijal
Sledeća bitna stvar je način slaganja otpada. Na dno je potrebno staviti krupniji braon otpad, poput grana, piljevine, kartona i lišća. Korisno je dodati malo zemlje kako bi organizmi iz nje nastanili našu smešu i pokrenuli proces razgradnje. Ukoliko ste u mogućnosti dodajte i manju količinu stajskog đubriva.
Zatim se stavlja organski kućni otpad. On mora biti usitnjen i dobro izmešan. Sloj zelene materije mora biti obložen slojem braon mase.
Na površinu opet dodajte sloj suvog lišća, trave ili slame.
Pored sastava i načina slaganja komposta treba da na početku pripazimo na količinu vlage i kiseonika koja će našoj smesi biti neophodna. Ove dve komponente moramo mi da obezbedimo.
Dovoljno kiseonika obezbedićemo dobrim izborom posuda i mešanjem.
Ukoliko je smesa suviše suva, treba da joj dodamo vodu. Naravno problem će nastati i usled previše tečnosti. Ukoliko je otpad suviše mokar dodajte više braon materije koja će upijati vlagu. Kompostiranje na dvorištima biće udobnije zbog mogućnosti protoka vode.
Rekli smo i da je za kompostiranje neophodna temperatura, ali nju stvaraju pre svega bakterije tokom procesu razgradnje. Količina toplote koja se oslobodi zavisiće i od vrsta materijala, što je on bogatiji azotom to će i ona biti veća. Tamnije posude privlačiće toplotu, zatvaranje posuda za kompostiranje ona će se održavati, a rupice i provetrenost dovodiće potreban kiseonik.
Da biste ubrzali proces preporučljivo je da redovno mešate masu i kad primetite da je ona suviše suva dodate joj vodu. Smesa bi trebala da je konstantno blago vlažna. Otprilike dva puta mesečno promešajte kompost.
Kada smeša krene da se sleže, onda je potrebno izmešati otpad tako da ono što je bilo na dnu korpe sad bude na površini, i obrnuto.
Stalno i često mešanje takođe nije preporučljivo. Na taj način se narušava oslobađanje toplote i ona se smanjuje. Usporava se proces i formiraju uslovi za razvoj štetnih korova i organizama.
Tačno vreme potrebno za razgradnju je teško precizirati jer zavisi od vrste organskog otpada, uslova, ali i tehnike kompostiranja. Postoji više tehnika, mi smo opisivali brzu i kućnim uslovima prilagođenu metodu. Suština je da ukoliko se otpad drži na otvorenom, ne meša se i ne podešavaju se sastav i odnos azotnih i ugljenikovih jedinjenja proces traje duže (više od 12 meseci) i suprotno uticajem na kompost podešavanjem sastava, mešanjem, dodavanjem vode proces se ubrzava.
Kompost na kraju treba da liči na zemlju, da je rastresit, ujednačene strukture, tamno smeđe ili crne boje i mirisa na sveže, vlažno zemljište. Delovi otpada ne treba da budu vidljivi i ne sme da ima neprijatne mirise na plesan.
Kompostiranje u kućnim uslovima traži improvizacije i prilagođavanja pa su moguće situacije u kojima će doći do problema i nezgodnih situacija. Najčešći su neprijatni mirisi i pojava raznih životinjica, posebno dosadnih muva i insekata. Zato je potrebno malo iskustva da biste osetili materiju i naučili da razumete i pratite proces. Najbolje ako imate uslove da proces započnete u dvorištu i napolju, ili u manjim količinama na terasi.
Jedan od najdražih saveta za smanjenje stvaranja otpada jeste da deo ostataka povrća iskoristim za pripremu vegetarijanskog bujona. Tačnije, da ih skuvam, prelivene vodom kao da pripremam supu. Tečnost nakon kuvanja treba procediti i koristiti za pripremu raznih obroka. Uvek možete da deo zamrznete i naknadno koristite za razne potaže, supe, sosove, pilave…
