Ove voćke su idealne za početnike kao i iskusne baštovane, jer možemo da ih uspešno gajimo i u baštama i na terasama. Lake su za održavanje, nemaju previše prirodnih neprijatelja, ni nekih specijalnih prohteva.

Par saksija sigurno neće moći da podmiri sve vaše potrebe za ovim voćem, ali garantujemo da uz malo truda možete da uživate u slasnim, sočnim plodovima voća, čije poreklo vam je poznato i gde sami imate potpunu kontrolu nad njihovim razvojem.

U daljem tekstu pronaći ćete neophodne uslove za njihov razvoj, kao i detaljna uputstva za sadnju i gajenje. Držimo vam palčeve da ih bude što više!

Šta je sve potrebno za gajenje jagoda?

1. SUNCE:

Prvi uslov za gajenje jagoda je dobra osunčanost vaših bašta, vrtova, terasa ili balkona. Važno je da ih postavima na mesta na kojima će biti izložene dugim sunčanim periodima i zaštićene od vetra i promaje. Jagodama je potrebno mnogo sunčeve svetlosti, 6 ili više sati tokom dana. Svi oni sa zaklonjenim terasama, u dubokim senkama, moraće da im pronađu neko drugu alternativu.

2. Potrebna im je kvalitetna zemlja:

Kako bi plodovi jagoda mogli da se razvijaju potrebno je da im obezbedimo plodnu i dobro propusnu zemlju, odnosno supstrat bogat organskim materijama.

3. Obezbedite im dovoljno mesta za rast:

Bilo da ih sadite u baštama ili saksijama, biće im potrebno dovoljno prostora za rast. Sadite ih na razdaljinama od oko 20cm ili više. Pronađite dovoljno prostrane i duboke posude u kojima će biti mesta za razvoj cele biljke – i korenovog sistema i nadzemnog dela biljke.

4. Izaberite pravu sortu za vaše potrebe:

Primetićete da je broj sorti jagoda ogroman. Međusobno se razlikuju po veličini, boji, ukusu, otpornosti plodova, ali i po tome kako podnose vremenske prilike, na koji način rastu i koliko često cvetaju…

Ova poslednja karakteristika bi trebala da je najvažnija ukoliko imate male i ograničene prostore za gajenje. Dakle, možemo da razlikujemo jagode koje – rađaju samo jednom tokom sezone, dva puta tokom godine ili takozvane stalnorađajuće ili mesečarke koje će plodove razvijati tokom cele letnje, a delom i jesenje sezone.

Jednorodne vrste jagoda formiraju obično krupne plodove koji sazrevaju tokom maja ili u prvoj polovini juna. Dvorode jagode prve plodove daju tokom maja i juna, a druga tura sazreva na jesen, tokom septembra i oktobra. Pa je najbolje da birate sadnice nekih od satlnorađajućih vrsta kako bi maksimalno iskoristili njihov potencijal.

Ne zaboravite da i od kvaliteta biljki zavisi količina plodova koje možete na kraju dobiti. Birajte proverene proizvođače sadnica.

Predlozi sorti jagoda za gajenje:

Mara de Bois:

Ova sorta je stalnorađajuća. Daje nešto sitnije plodove, lepog i sočnog ukusa, sa manje izraženom kiselošću. Biljka je izdržljiva, lako se gaji i daje dobre prinose. Pokožica plod je osetljiva i može lako da se ošteti, pa je najbolje koristiti je neposredno nakon branja.

Quattro Stagioni – Četri godišnja doba:

I ova sorta je stalnorađajuća. Daje krupne i brojne plodove. Odličan je izbor za gajenje u saksijama.

Irma:

Takođe spada u visoko produktivne sorte sa lepim, krupnim i ukusnim plodovima.

Bele ili Ananas jagode:

Ove jagode važe za jedne od najukusnijih, ali mana im je što samo jednom godišnje formiraju plodove. Imaju karakterističnu belu boju i ukus sličan ananasu.

Šumske i kultivisane šumske jagode:

Divlje, šumske jagode su izuzetno sitne, ali ih odlikuje izuzetna slatkoća. Njihovim kultivisanjem dobili smo vrstu koja stvara plodove nekoliko puta godišnje, ima krupniji, aromatičniji i sočniji plod. Takođe, mogu biti različitih boja – crvene, žute ili bele.

Kako saditi jagode?

Jagode se sade najčešće tokom proleća, a ukoliko nameravate da ih posadite u bašte – pojedine sorte možete saditi i tokom jeseni.
Najbolje je da pre sadnje u zemlju dodate kompost i/ili organsko đubrivo. Biće dovoljno da ga lagano rasporedite i izmešate sa površinskim slojem zemlje. Biljke sadite na oko 20 cm udaljenosti i obezbedite im dovoljno velik prostor za razvoj, bilo da ih sadite u saksijama ili direktno u zemlju. Nakon što posadite sadnice jagoda, dobro ih zalijte.

Ukoliko jagode sadite u baštama biće potrebno da dodate i malč. Možete koristiti različite materijale, poput slame, kartona, ali i osušene ostatke trave od košenja. Potrebno je da ih ravnomerno rasporedite ispod sadnica. Na ovaj način očuvaćemo vlažnost zemljišta, smanjiti razvoj korovskih biljki i zaštititi plodove od direktnog kontakta sa zemljom. Plodovi će ostati čisti i bezbedni.

Jagode su samooplodne biljke pa će biti dovoljan uticaj vetra i oprašivača da se polen prenese sa cveta na cvet. Ukoliko se pak odlučite da ih zaštitite od hladnoće pomoću najlonskih prekrivki, možete ih sa vremena na vreme otkrivati i prepustiti spoljnim uticajima ili sami četkicom pomoći oprašivanje.

One se razmnožavaju i vegetativno, formiranjem nadzemnih izdanaka – stolona/vreža. Kod mladih, tek posađenih sadnica, savet je da se one uklone kako biljka ne bi trošila previše energije na njihov razvoj, već je usmerila na formiranje ploda. Biljkama gajenim u manjim saksijama potrebno je da redovno uklanjanje ovih izdanaka.

Veže možete usmeriti i u pravcu posebnih saksija, tako da razvijaju koren, pa ih nakon formiranja korenskog sistema (nakon 2 do 3 meseca) preseći od majke biljke. Na ovaj način možete uvećati broj sadnica.

Redovno berite zrele plodove jer ćete tako podstaći formiranje novih. Dugo ostavljanje zrelih plodova na biljci šalje joj signal da se bliži kraj rađajuće sezone, pa će usporiti metaboličke procese.

Oko ili između jagoda možete saditi zeljasto povrće poput salate i spanaća, ali i vlašac, i beli luk, jer ove biljke ne crpe mnogo hranljivi sastojaka iz zemljišta pa neće ometati i usporavati rast jagoda.

Đubrenje jagoda možete sprovesti dva puta tokom godine, u periodu pre formiranja plodova i nakon završetka rađajuće sezone. Stalno rađajuće jagode možete prehranjivati i češće, razblaženijim sredstvima. No budite umereni, jer prečesto prihranjivanja može dovesti do formiranja slabijih, mekanih plodova, podložnih truljenju.

Jagode u baštama preko zime moramo zaštititi. Najbolje slojem malča ili kartona, kako bi sa što manje stresa prošle kroz zimski period.

Periodično, na tri do četri godina, biće potrebno da menjamo stare sadnice novim, jer tokom vremena njihova produktivnost može da oslabi.

Prilikom gajenja jagoda može se desiti da ptice požele da okuse plodove i smanje prinose. Ukoliko ste ih zasadili direktno u baštu ove biljke mogu biti meta i voluharica. Problem mogu da vam prave i puževi koji obožavaju listove i plodove biljaka. Da biste ih zaštitili bitno je da poznajete uslove u svojim baštama i pratite razvoj biljke. Ukoliko primetite da postoji neki od ovih problema posetite poljoprivredne apoteke i pronađite ekološka sredstva koja će ih zaštititi.

Kako saditi jagode u saksijama:

Jagode možemo saditi u žardinjerama, visećim ili standardnim saksijama. One mogu biti od različitih materijala, ali je bitno da svaka ima perforirano dno koje će omogućiti dobru drenažu zemljišta. Ukoliko vam je bitan izgled saksija, uvek je bolje da jagode posadite u standardne plastične saksije sa perforiranim dnom, pa ih tek onda smestite u ukrasne posude. Savetujemo da izbegavate tamne saksije koje apsorbuju sunčeve zrake i dodatno zagrevaju koren.

Prednost gajenja jagoda na terasama je to što će vam biti na dohvat ruke, lako možete da ih negujete i zalivate i posmatrate sazrevanje ploda. U saksijama je biljka udaljena od poda što pomaže boljoj cirkulaciji vazduha oko listova i plodova, a samim tim smanjuje mogućnost oboljevanje biljke. Sami plodovi su takođe zaštićeni i smanjena je mogućnost truljenja.

Za koje god saksije da se odlučite bitno je da one budu dovoljno velike kako bi biljka imala dovoljno mesta da se razvija. Otprilike, jednoj sadnice biće potreban prečnik od 20cm.(Drugu biljku posadite na udaljenost od minimum 20 cm od prve.)

Ukoliko imate male terase i ograničen prostor, dobra opcija je da saksije sa jagodama postavite jednu na drugu. Po obodima zasadite jagode, a neke u središnjem delu bude manja saksija. Tako ćete maksimalno iskoristiti vertikalni prostor.

Gajenje jagoda u saksijama zahteva često zalivanja, zbog lakog i brzog isušivanje zemlje. Zalivajte jagode redovno i umereno. Prilikom dugih sunčanih perioda i visokih temperatura, može im biti potrebno i svakodnevno zalivanja. Ali, uvek pre dodavanja vode proverite prstom da li je zemlja u saksiji suva, pa tek onda započnite zalivanje.
Prilikom zalivanja izbegavajte da kvasite listove, jer bi na njima voda mogla da se duže zadrži i na taj način doprinese truljenju sadnica.