Duže od osam meseci bila sam ubeđena da je u pitanju veštačka biljka, pa sam je nemarno držala na simsu prozora i nisam je nijednom zalila. Kad sam je nakon određenog vremena primetila i krenula da je ispitujem i proučavam konačno sam shvatila da je preda mnom živ organizam. Trebalo je da budem pametnija.

Malo zbog osećaja griže savesti, a više zbog uvažavanja otpornosti i hrabrosti moje malene stanarke, podvukla mi se pod kožu i srce. Baš ta Havorcija i dalje se nalazi na mojim policama. Lagano i sporo raste i dočekuje nove biljke u naš zajednički dom.

Tokom tih desetak godina kroz ruke su mi prošle razne vrste sukulenata, omiljeni su mi majušni primerci čudnih oblika i boja poput Živih kamenčića (Lithops), Žele biljke (Sedum rubrotinctum) i Bebinih prstića (Fenestraria rhopalophylla).

Tu su i džinovi Zamije i najrazličitije vrste Sanseverija koje zauzimaju tamne kutke moga doma, rastu i zelene i uvek me podsećaju na prirodu i lepote različitosti. Razne vrste seduma smestile su se tokom godina svuda po dvorištu i uvek mi izmame osmeh. Kaktusi su posebna priča, na prvu loptu tromi i spori, ali iz njih izbija živost i vragolastost.

Iz iskustva delim sa vama savete kako da stvorite najbolji dom za vaše sukulente.

Pa da krenemo od toga šta su to SUKULENTI (kod nas ih zovu još i mesnatice) – To je širok pojam koji obuhvata raznoliku grupu biljaka koje imaju sposobnost da skladište vodu u svojim strukturama, najčešće u listovima, stabljikama ili korenskom sistemu. Mogu se prepoznati po zadebljalim, kožastim organima i zbog mogućnosti da sačuvaju rezervu vode, ne zahtevaju preterano često zalivanje. To ih čini, uslovno rečeno, otpornim na sušne periode i laganim za negu. U ovu grupu svrstavamo kaktuse, sanseverije, eševerije, sedume i brojne druge vrste.

Zemljište za sukulente:

Kada posmatramo predstavnike sukulenata u prirodnom okruženju, jasno je da rastu na kamenitim/šljunkovitim i peskovitim zemljištima. Tako da za naše biljke u kućnim uslovima moramo da obezbedimo slične uslove.

Naravno različite vrste vole i različite tipove zemljišta, ali generalno pravilo je da im moramo obezbediti lako propusnu zemlju.

Manji deo zemljišta treba da predstavlja organsku materiju (poput obične zemlje za cveće, kompostne materije i sl.) koja će biti bogata nutrijentima i koja će upijati vodu odakle će korenov sistem biljke da se snabdeva ovim važnim materijama. Ostatak zemljišta treba da bude neorganska materija, bilo kamenčići, pesak, perlit ili njihove mešavine, koji će da poboljša drenažu vode i koji će stvarati prostore oko kojih će ostajati vazduh i tako korenovom sistemu pružati vazdušastu i potpornu strukturu koja minimalno zadržava vodu.

Najjednostavnije je sukulente posaditi u već pripremljenu, kupovnu zemlju za kaktuse. Druga opcija je da nabavite i samostalno izmešate u odnosu 1 na prema 2 organsku materiju (standardna zemlja, kompost, kokosov treset) i neorgansku materiju (perlit, pesak, kamenčiće).

Uvek možete da pre sadnje kaktusa testirate vašu zemlju. Pripremite saksiju sa zemljom, postavite na mesto na kom planirate da držite biljku, zalijte i posmatrajte koliko joj treba da se isuši. Ukoliko je vlažna više od 3-4 dana, dodajte još kamenčića ili slične materije.

Cilj je ovim biljkama obezbediti lako propusnu zemlju, jer tako smanjujemo mogućnost da dođe do oštećenje korenovog sistema usled previše zalivanja. Sukulenti mogu da žive i u standardnoj zemlji, ali zalivanje mora biti baš, baš minimalno i oprezno.

Saksije:

Za koji god materijal da se odlučite, saksije na dnu moraju imati rupice kroz koje će voda oticati. Tako ćete i olakšati sebi zalivanje, jer je jedno od pravila da zalivate biljku sve dotle dok ne dođe do oticanja vode kroz pore posude.

Glinene saksije imaju prednost što mogu da upiju i višak vode iz zemljišta. Korenov sistem je najčešće plići i žiličast, pa saksije ne treba da budu preduboke. Recimo čuvarkuće se narodski gaje i na krovovima i potrebno im je samo malo zemlje.

Svetlo:

Ovo je kategorija u kojo se zavisno od vrste bilje, javlja najviše varijacija. Generalno većina sukulenata voli svetlost. Pojedine vrste mogu da rastu i lepo napreduju i u tamnim prostorijama, najbolji primer su zamija i sanseverije. Druge pak, zahtevaju jako svetlo i duge periode osvetljenja, bar 6 do 8 sati dnevno, poput recimo Litophs-a (živih kamenčića).

Ukoliko primetite da se biljka izdužuje i postaje tanka najčešće nam poručuje da je krenula u potragu za više svetlosti.

Direktno, jako sunce na većini jedinki može izazvati opekotine. Žućkaste i smeđe tvorevine na površini listova i stabljika ukazuju da su nastala oštećenja usled previše svetla. Kod nekih vrsta možete uočiti da se usled jake sunčane svetlosti javlja promena boje na strukturi biljke i da one postaju crvenkaste. Nekad je cilj postići ovakav efekat.

Najbolje da se u pogledu svetlosti raspitate za svaku pojedinačnu vrstu. Opšte pravilo u kojem bi sve biljke uživale bila bi indirektna, severna svetlost.

Zalivanje sukulenata:

Kod nege sukulenata najteže je doći do balansiranog zalivanja koje ispunjava potrebe biljke i ne ugrožava njen razvoj. Postoji više važnih aspekata. Prvi je sposobnost biljke da veže vodu. Što su zadebljanja na našoj biljci veće, ona ima i veću mogućnost da uskladišti rezerve vode. Dakle, takvu vrstu treba još ređe da zalivamo. Tokom zimskih meseci to okvirno znači jednom zalivanje u dva meseca. Leti, posebno ukoliko se biljka nalazi na osunčanijem mestu, zalivanje samo malo treba prilagodite, opet okvirno, jednom u mesec dana.

Sukulenti često tokom zime, odnosno, hladnijih meseci imaju potrebu za periodom mirovanja. Veće biljke, koje spremim u podrum kada krenu prvi mrazevi, uopšte ne zalivam dok ne krene lepše vreme. Sukulente koji ostanu u stanu, smestim na zastakljenu terasu i hodnik. Tako da imaju koliko toliko svetla, i nižu temperaturu. Izbegavajte zagrejane, vlažne prostorije.

Tokom letnjeg perioda kreće njihova vegetacija, rastu i šire se, a malo stariji primerci, ukoliko su zadovoljni godišnjom negom, kreću i da cvetaju. Tad im treba malko više vode. Opet rukovodite se uslovima u kojima se biljka nalazi. Veće temperature i više sunca znače i malo češće zalivanje.

Izgled i posmatranje biljke mogu biti od koristi. Ukoliko biljne strukture krenu da se smežuravaju, i izgledaju suvkasto i isušeno znači da je vreme za zalivanje.

Ukoliko listovi i stabljike postanu mekane, krenu da pucaju, gnjecave su, žute i gube sjaj verovatno je reč o prevelikoj količini vode. Prekinite zalivanje na neko vreme i nadajte se da će se oporaviti. Možete pokušati i sa presađivanjem.

Zalivanje bi trebalo da bude obimno tj. da zalijete biljku tako da voda krene da prolazi kroz zemlju i krene da otiče iz saksije. Odbacite višak vode iz tacnice ili posude i ostavite da se biljka ocedi. Izbegavajte prskalice i kvašenje listova, jer kapljice mogu dugo da se zadrže i izazovu truljenje i pogodne uslove za gljivice. Najbolje da vrh posude za zalivanja bude tanji kako bi bili precizniji.

Ukoliko ove biljke sadite u baštu, biće im dovoljna samo povremena kiša.

Dakle da sumiramo, vrsta biljke, temperature sredine, količina svetlosti kojoj je izložena i propusnost zemljišta diktiraće njenu potrebu za vodom. Biljke sa debljim strukturama na svom telu, nepropusno zemljište, niske temperature i manje svetla potražuju manje vode.

Prehrana:

Tokom letnjih meseci, odnosno tokom perioda vegetacije, bilo bi odlično ukoliko biste u raspored zalivanja uveli i dohranu. Birajte sredstva za kaktuse i sukulente, pridržavajte se uputstva na ambalaži za upotrebu i usrećite svoje ljubimce. Dakle prehranu biljke sprovodite kao deo redovnog zalivanja. Na taj način povećaćete njihov rast i razvoj.

Problemi:

Problemi najčešće nastaju usled prekomernog zalivanja. Korenov sistem truli i biva napadnut bakterijama i gljivicama. To je najčešći uzrok umiranja.

Probleme mogu da prave i insekti, posebno biljne vaši i crveni pauk koje isisavaju sokove i dovode do sušenja. Ukoliko primetite problem trebalo bi što pre da reagujete. Informacije oko identifikacije uzročnika najlakše potražite na internetu, ili uslikajte promene i u biljnim apotekama pitajte za savet.

Uklanjajte sumnjive, osušene i prerasle delove, jer su pogodno tlo za razvoj patogena.

Propagacija sukulenata:

Različite vrsta biljki imaće i različite načine propagacije, ali dobra stvar je što se većina njih lako može razmnožiti.

Delove nadzemnih struktura biljki, listova i stabljika možete otkinuti i ostaviti par dana da zaraste rana na preseku. Na otkinutom delu krenuće da se razvijaju žilice, pa biljku možete postaviti u zemlju, tako da presek okrenete prema tlu. Zemlju prethodno zalijte. Nakon određenog vremena doći će do rasta biljke. Na ovaj način možete uticati na oblikovanje vaše biljke i usporavati njen rast.

Presađivanje:

Presađivanje sukulenata bilo bi dobro obavljati kada biljka krene da prerasta svoju saksiju ili kada zemlja krene da gubi svoj kvalitet (naravno i kad uočite da postoji neki problem, posebno u situacijama kad je došlo do previše zalivanja). Najbolje je za to izabrati period proleća ili pre početka letnjih dana i novog ciklusa vegetacije.

Vremenski uslovi su se malo izmenili i variraju pa zato treba proceniti situaciju od godine do godine. Dakle kada krene lepo vreme i nestane opasnost od pojave mrazeva, presadite biljke u odgovarajući supstrat i saksije i možete ih izneti napolje.

Ukoliko presađujete biljku koja je krenula da prerasta saksiju ili pak zbog pojave nekog problema, zgodno je proveriti stanje korena. Zdrav koren je najčešće beličast i sa čvrstim žilicama. Crne, mekane tvorevine ukazuju da je krenuo proces truljenje. Odstranite problematičan deo pre presađivanja.

Nakon vađenja biljke iz stare saksije vodite računa da ne povredite koren. Očistite ga od stare zemlje što bolje možete. A zatim ostavite biljku par dana da se koren osuši i aklimatizuje pre presađivanja. Nakon toga presadite je u novu saksiju. Sačekajte još jedan do dva dana pre prvog zalivanja.