Tu i tamo po gradskim četvrtima nađe se po koji čuvar, komšinica ili komšija koga svi poznaju i koji se brine o vrtu ispred zgrade. Skuplja i ćušne po koji komad hrane za ulične džukce i mačke. Oni su nevidljivi lepak grada, koji okuplja ostale stanare, jača duh zajedništva i tera nas da izvučemo vratove i shvatimo da se život odvija i u krošnjama gradskog drveća, saksijama cveće i svakoj maloj zelenoj površini grada. Tamo se vode borbe za opstanak, jače i važnije nego one sa našim računima, idejama za ručak, starim haljinama i pogrešnim bojama nameštaja.
Možda možemo da, vođeni njihovim primerom, damo svoj doprinos u ovoj nemilosrdnoj borbi i ko zna možda budemo tas koji će prevagnuti na stranu naše planete.
Najteži su počeci i to samo na kratko, dok se ne naviknemo. To je možda razlog zbog kog su se u svetu pojavili brojni pokreti koji pomažu prosečnom čoveku da uklopi u svoje svakodnevne živote, navike kojima će doprineti rešenju velikih globalnih problema.
Jedan od najvećih problema, za koji svaki čovek nosi krivicu, jeste zagađenje planete. Pre samo 50 godina broj stanovnika na Zemlji bio je 2 puta manji nego danas, a divlji svet smanjio se za dve trećine. Sve manje prostora ostaje za druga živa bića, a ono što opstane biva ugroženo raznim zagađenjima, hemikalijama i otpadom kojem treba više stotina godina da se razgradi.
Naravno svako od nas proizvodi i ostavlja za sobom veliku količinu smeća. Mnogi i dalje ne razmišljaju o tokovima otpada i onome šta se sa njim dešava nakon što napusti naš stan i kantu za đubre. No, neznanje ne smanjuje problem. On postoji i svakim danom sve više raste i postaje vidljiviji.
Prvo pravilo je da morate da poznajete svoje navike i da se prilagodite njima. Ukoliko vam neki od predloga zadaje teškoće i znate da vam može naškoditi, jednostavno ga preskočite ili u okviru svojih mogućnosti koristite.
U osnovi svih ideja je da se nepotrebne stvari ne kupuju, da akcenat bude na onome što može da se iskoristi više puta, da se izbace toksične materije, reciklira i da sve od sebe da se napravi promena.
Mesto od kojeg bi mogli da krenemo jeste upravo smeće. Možemo da posmatramo koliko često ga bacamo i od čega se ono pretežno sastoji.
Ukoliko bacamo previše hrane treba da razmislimo u čemu je problem i pokušamo da se bolje organizujemo. Planiranje obroka unapred, postavljanje namirnica koje imaju kratak rok upotrebe na vidno mesto da ne ostanu zaboravljene, zamrzavanje hrane i pakovanje u staklene providne posude da možemo lako da uočimo šta imamo na raspolaganju su neki od saveta za smanjenje ove vrste otpada.
Od ostataka voća i povrća uvek možemo da napravimo kompost, pa čak iako živimo u stanu. Možemo da ga iskoristimo za dodavanje u bašte ili saksije. U našoj zemlji ne postoji organizovana briga o organskom otpadu na svim nivoima društva. Što više ljudi shvati i razume ovaj problem možemo očekivati da se pronađe rešenje i bar malo olakša planeti.
Polako smo upotrebu jednokratnih plastičnih kesa zamenili sa platnenim i naučili da jednu uvek imamo pri ruci. Ipak prilikom odmeravanja voća i povrća u marketima još uvek se koriste ove vrećice. Kad je to moguće izbegavajte upotrebu kesa u ovim situacijama ili ponesite svoje vrećice. Danas se mogu nabaviti i praktične platnene, rupičaste kese koje možete da koristite za odmeravanje biljnih namirnica. Zgodne su za čuvanje voća i povrća pa čak i sušenje aromatičnog i začinskog bilja.
Uvek dajte prednost prirodnim materijalima i stvarima koje mogu više puta da se upotrebe. Ne bacajte staklene tegle i koristite ih za skladištenje hrane i supstanci. Pomoću njih izbeći ćete potrebu da kupujete razne plastične posude i dodatno gomilate stvari.
Prilikom kuvanja vaših omiljenih poslastica papir za pečenje koristite nekoliko puta. Ne morate da ga bacite odmah posle prve upotrebe. Ili još bolja alternativa bilo bi da koristite silikonsku podlogu koja se lako pere i može vam služiti godinama. Ovaj silikon mora imati oznaku da je namenjen za proizvode za kuvanje i bezbedan za upotrebu.
Upotreba sredstava za čišćenje za održavanje doma je neizbežna, ali uvek možemo da napravimo male modifikacije i da upotrebu jakih proizvoda svedemo na minimum. Alkoholno sirće, soda bikarbona, alkohol, voda i malo etarskog ulja mogu biti alternativa. Mešanjem ovih supstanci u različitim odnosima, uz dodatke etarskih ulja i ostatke limuna i drugih citrusa za maskiranje mirisa, možete da dobijete sredstva za čišćenje celog stana.
Kupovina odeće predstavlja veliki izdatak za kućni budžet. Sve više se govori o brzoj modi, o neetičnom načinu poslovanja velikih modnih lanaca pa smo postali svesniji da trošimo previše para na odeći sumnjivog kvaliteta, koju nedovoljno koristimo i bacajući je pravimo nepotrebni otpad.
Ono što važi za odeću odnosi se i na sve druge stvari poput nameštaja, kuhinjskog pribora i posuđa. Razmislite da li nešto morate da bacite ili možete da ga iskoristite na neki drugi način. Pronađete mu neku drugu namenu ili poklonite nekom kome je potrebno.
Iskoristite stare, pamučne stvari koje nisu pogodne za doniranje, kao maramice i krpice za recimo uklanjanje šminke, nanošenje preparat na lice ili čišćenje kuhinje i toaleta. Naravno samo najnežnije i kvalitetne materijale koristite za lice i kožu.
Naoružajte se sa malo znanja o reciklaži i raspitajte se na koji način i šta može da se reciklira. Pokušajte da sve ono što ne može da se iskoristi eliminišete ili smanjite njegovu upotrebu.
Završićemo sa savetom da češće koristite bicikla, šetate i koristite svoje telo da dođete do neke destinacije. Smanjite upotrebu kola i javnog prevoza kad god je moguće. Mišići i vaša pozne godine koje dolaze biće vam zahvalni.
Nastavite da učite o ovoj temi. Čitajte i razgovarajte sa članovima svoje porodice o tome šta možete da učinite zajedno za planetu. Istražujte i informišite se. Menjajte sebe da biste promenili planetu. Pokušajte da svojim ličnim primerom pokažete društvenu odgovornost i date doprinos unapređenju ovog globalnog problema. Dajte primer mlađima, možda neće odmah poći vašim putem, ali skupljaće uspomene, sećanja i naučiti da cene i poštuju lepotu.
