Da, jutro je najlepsi deo dana. A ovo je bilo jedno od lepsih. Tacno pre nedelju dana probudila sam se u Sarajevu. Neobicno toplo jesenje jutro, u ruci soljica kafe, one najdraze, u omiljeno doba dana. Taj mali ritual, nekoliko minuta samo za mene, nekoliko gutljaja kafe za nekoliko minuta sopstvene srece i pogled na Bascarsiju bili su dovoljni za savrsen pocetak tog dana. Da su mi ovakva jutra sto cesca! A i vama!
Najlepša jutra su na selu. Mir, tišina, čist vazduh. I samo domaća hrana.
Moj savršen dan započinje kafom u krevetu, koju svakog jutra kuva moj verenik. Iako je to „najslađa“ kafa, ja ipak volim i da se zasladim sa par keksića moje omiljene Domaćice kako bi mi ceo dan bio takav – sladak i lagan! Tu je i neizostavno prelistavanje dnevne štampe koje me priprema za radni dan koji predstoji. 🙂
Moj neradni dan kada je drugima radni dan. Ustajem oko 7, tuširanje, doručak a zatim polagano ispijanje kafe uz knjigu i omiljenu domaćicu kao bih imala dovoljno energije za predstojećim dan.
Posto zivim blizu najvise volim da ujutru odem u setnju pored Dunava.Energija reke me razbudjuje,isceljuje i vraca u ravnotezu.Plavetnilo vode mi odmara oci i opusta um,dok svezi vazduh pomaze da se organizam potpuno oslobodi uzurbanosti i da se vrati psihofizicka energija.
Reka mi pokazuje da je sve u prirodi u promeni i stalnom proticanju,pored reke sam naucila da se ne vezujem za svoje brige i probleme.Posle setnje i boravka pored Dunava ja sam bezbrizna i srecna i uzivam posmatrajuci lepotu reke kao sa slike impresionista.Ovakav pocetak dana daje mi puno energije,smirenosti,vedrine i optimizma uz lepotu prirode koja me okruzuje.
Mratinje, na Pivi. Jutro pod satorom i kristalna,hladna voda. Put mora, a do mora biciklom 🙂
Mir, sa primesama zvukova ptica koje pevuse i mirisima raznoraznog bilja, sam pocetak pa i bilo koje doba dana je najlepse uz kafu ili caj, sa najmilijima u (mojoj) bastici.
Jutarnje trčanje kao aktivan početak dana i svež start pred fakultetske i obaveze na poslu.
Na slici 2 i 3 su Letenka i kamenolom Debeli Cer u svitanju, slike sa ovogodisnjeg Fruskogorskog ultramaratona. U tih 100 kilometra su smešteni i radost, umor, posvecenost, bol, i puno puno emocija ❤
Slika 4 je tipicno jutro, prelistavanje literature i radova pre posla uz hladnu belu kafu i citruse i nostalgiju i zelju da se 2 i 3 sto pre ponove.
Sunce koje se usred zime probija kroz zavesu, mami me da ustanem i skuvam sebi caj. Da lepo zapocnem dan, odvojim par minuta za sebe, zasladim se omiljenim keksom i krenem sa osmehom u novi dan, nove pobede i uspehe.
Ujutu kad otvorim oci,
vruca kafa na stolu stoji,
prijatnog ukusa da me udostoji.
Pijem je slasno,
u uzitku prve jutarnje kafe prvoklasno
ona mi san sa ociju tera,
a lice dotera.
Dok mi kafa osmeh na lice stavlja,
na nervozu se odmah zaboravlja.
Zapocinjem razgovor i pospanost se sa lica sklanja.
Ona mi energiju daje,
volim da ovo zadovoljstvo potraje.