Šta tvoje rodno mesto čini posebnim?: Posebnim ga čine rumen malinjaka i plavetnilo šljivika, slast trešnje đurdevke i topla prašina na bosim dečjim stopalima… I još: vruće lepinje i šolja bele kafe, sir i kajmak u čobanskom drvenom čanku, majčina bošča sa plavim cvetovima nezaboravka što miriše na ljubav i vanilice. I naravno, ova preslica, izrezbarena očevim rukama, jedinstvena i prelepa kao i sećanja na detinjstvo duboko utisnuta u moje srce.
Šta tvoje rodno mesto čini posebnim?: Mirno mesto, ima toliko puno mesta gde može da se ode na izlete, npr. Stara planina ❤
Šta tvoje rodno mesto čini posebnim?: Nigde nema takvog mira i spokoja kao u mom rodnom selu, taj cvrkut ptica i zelena trava pored moje rodne kuće vraćaju u detinjstvo i podižu me psihički kao najjači antidepresiv. Dovoljan je samo jedan pogled na zelenu travu doma mog i na moju rodnu, sada već urušenu kuću, pa da zaplovim u more uspomena i setim se onoh davnih i divnih dana svoga detinjstva kada nismo imali ništa, a ipak bili srećna deca.
Taj osećaj se ne može porediti ni sa čim na ovom svetu, i sve što smo stekli tokom godina, a stekli smo mnogo, ne vredi kao jedan jedini pogled na moju rodnu urušenu kuću…
Šta tvoje rodno mesto čini posebnim?: Moj Šid je maleni sremski gradić velikog srca, divnih, vrednih ljudi, grad Save Šumanovića, čije slike najbolje opisuju život i šidsku prirodu. Tu je i njegova spomen kuća koja odiše duhom prošlih vremena. Brojne crkve, manastir Sveta Petka, Sotsko jezero, jezero Bruje, prelepa priroda čine moj Šid mesto koje vredi videti i uživati u njemu.
Šta tvoje rodno mesto čini posebnim?: Ušuškano selo u samom srcu Srbije. Odiše toplinom,gostoljubivošću i sa puno ljubavi. Meštani su drugarski nastrojeni,puni osmeha,pričljivi. Malo mesto – velikog srca!
Šta tvoje rodno mesto čini posebnim?: Svi u srcu nosimo detinjstvo. Moje je prekinuto kada sam krenula iz svog rodnog kraja u „koloni 1995“. Na fotografiji sam ja 15 godina nakon odlaska, vratila sam se kući, sela na svoj prag, a sve oko mene i u meni je zatreperilo, slike su oživele – sve je bila i ostala stvarnost i sve je tu tužno izmenjeno, a najstvariji deo mene, koji me čeka kad se izgubim i koji će čudno postojati kad me ne bude bilo.