Zašto voliš jesen?: Boje sve se slože, bez njih se ne može. Jesen nam je draga, sa njom lišće pada. Bude tu i kiše, pa pričamo tiše. Zimnica se sprema, pa se manje drema. A uz kafu domaćica, prava uživancija.
Zašto voliš jesen?: Jesen volim zbog mirisa, ukusa i boja njenih plodova 🍂🍁🍇.
Zašto voliš jesen?: Zašto volim jesen?! Hm.. Da ste me pitali pre možda par godina, ne bih imala odgovor na ovo pitanje, jer je jesen bilo godišnje doba koje sam najmanje volela kao mala, pa samim tim moj odgovor bi bila začudjena faca sa podignutom obrvom. Ali evo nekako se godinama sve promenilo.. Ko bi rekao?! Vreme zaista leti, kako Sunce svojim zracima dovede ljude u naš život, tako neke od njih reke kiše odvedu, život, navike, stavovi, mišljenja se menjaju, a najviše na kraju sa svakom novom jeseni mi. Zar nije fascinantan način na koji naš um funkcioniše, kako se za samo par godina, ma kakvih godina, par trena promenimo?!
Govorim i o onim fizičkim i unutrašnjim promenama, onim promenama u duši, srcu, i samoj našoj mentalnoj zrelosti. U ovom slučaju govorim o sebi i mojoj ljubavi prema ovom godišnjem dobu, žutom lišću, jakim olujama i kišnim noćima koje svojim staklenim kapljicama peru već uvelu travu. Stvarno neverovatno, ali eto od onog malog deteta kose žutog klasja i očiju boje najtamnijeg badema, koje je obožavalo proleće, trčalo po zelenim poljanama punim najlepšeg i najraznobojnijeg cveća svih duginih boja, do odrasle, staložene devojke sada kose boje kestena željne mira, mira koji samo jesen može doneti. Ahh, kako starim to više obožavam jesen!!
Sama pomisao na jesen, me vodi na stare dane, moje prve mlade korake i otiske mojih malenih stopala po seoskom drumu na putu ka mojoj školi.. (: Jeste da kao mala, nestašna i nestrpljiva čuda jedva čekamo da odrastemo i nosimo sa sobom advokatske tašne, kuhinjske varjače ili pak doktorski stetoskop odeveni u najlepše haljine, odela s’ velikim leptir mašnama ili radničkom odelu, i da što pre proteknu sekunde, minuti, sati, godine, ali tek tada shvatimo da smo najlepše dane proveli u istoj toj školi, u smehu, učenju, trčanju po školskom dvorištu svakog jesenjeg jutra do najbliže pekare u žurbi po najukusniji burek u kraju koju jedva vidimo od magle i velikim gomilama lišća..
Mom telu prijaju sve te uspomene, sve te duge jeseni.. Lice mi se ozari, a oko srca kao da slije neka toplota koja se kroz vene širi dalje kroz ceo sistem i čini me srećnom i nenormalno nostalgičnom. Volim da na jesen provodim vreme sama, u svom nekom balončiću gde se osećam najsigurnije posmatrajući poslednje trzaje jeseni, lišće koje se na imaginarnim merdevinama spušta na zemljino tlo, a vetrovi lagano miluju moje lice. To i jeste dokaz da i svaki kraj mora biti tužan, može biti i prelep.
Volim sve svoje džempere koji su satkani od puno brige, ljubavi, i volje moje najvoljenije bake, tada je moje da u njima sijam, a baki da bude ponosna na svoj rad. Volim svoje duge šetnje sa svojom mamom i psom gde možemo uživati u najlepšim pejzažima našeg sela. Topla jesenja jutra u porodičnoj kući sa svojim najdražima uz prvu jutarnju kaficu i pucketanje drveta u našem starom šporetu, je nešto što je meni neprocenljivo i na čemu sam veoma zahvalna.
Nešto na čemu sam najviše zahvalna jeste na velikom drvetu oraha koje nam je ostalo od mog uje, koji nas zajedno i dan danas spaja sve svake jeseni. Definitivno najlepši osećaj skupljati male oraščiće sa svojom malom porodicom uz smeh, priču i puno dogadjaja kojih ćemo se sećati u godinama koje tek dolaze. To su samo par razloga zašto ja volim jesen. A, zašto je ti voliš?!
Zašto voliš jesen?: Volim jesen jer sam tada rodjena, na taj dan se svi moji najmiliji potrude da dan koji skoro uvek bude unisten kisom pretvore u najsvetlije sunce svojim osmesima, darovima i ljubavlju usmerenu meni. Veoma sam srecna jer ih imam u svom zivotu, meni kao zeni u ovim godinama nije nista vise potrebno od zdrave porodice na okupu, malo srece, mira i veselja.
Kao maloj, majka mi je uvek govorila da je na moj rodjendan, 5. novembra dolazila ona posebno, samo zbog mene. Velika dama u dugoj, zutoj haljini sa braon sesirom na glavi, pravih ledja, zelenih ociju poput mojih, uzdignute glave dosla bi da ceo kraj bas zbog mene oboji u moje najomiljenije boje. Osecala sam se veoma posebno da je ova carobnica odlucila da bas mene obraduje i krunise za kraljicu svojim velikom krunom nacinjem od raznolikih listova. Jednim pokretom ruke bi obojila sve pasnjake u zuto, drvecu poskidala sve zelene kosulje..
Volim te, Jesen!!