Da li već imate spiskove sa omiljenim povrćem kojem ove godine želite da date šansu ili liste cveća koje sigurno uspevaju na vašim terasama, ili možda neku novu vrstu koju nestrpljivo želite da udomite? Mi sa velikim uzbuđenjem pravimo planove, skupljamo materijal i čekamo u niskom startu da ispijamo kafe na otvorenom.

Ukoliko ste tokom jeseni dobro pripremili bašte, sada vam ostaje manje čišćenje starih biljki i obogaćivanje zemlje. U martu kreće priprema biljki za rasad, a mi vam donosimo kratak vodič kako da započnete proizvodnju svog rasada i uzgoja cveća iz semena.

Ko može da seje biljke?

Za one koji još uvek ne znaju, postoje biljke koje možemo gajiti direktno sejući ih u bašte, ili saksije u kojima treba da dočekamo njihove plodove ili zrelost i one za koje nam je potreban njihov rasad tj. mlade biljke kako bi ih presadili u baštu i veće saksije. Rasad možemo kupiti ili pak posejati svoj pa od semena potpuno samostalno uzgojiti biljku.

Upravo je mart mesec rezervisan za započinjanje uzgoja rasada, posebno onog koji najviše volimo da jedemo – paradajz, patlidžan, paprika…

Kako bi se iz semena razvile biljke za rasad potrebni su im bogata zemlja, sa dosta komposta, puno svetla i toplote, ali tako da vlažnost zemljišta može da ostane očuvana jer je i voda bitan faktor za proklijavanje.

U praksi to znači da svetlo ne sme da bude jako tj. direktno. Ukoliko imate previše sunca, napravite biljkama hlad, stvorite senke, postavite zastore, udaljite ih od prozora i imate šansu da rešite problem. Veoma mračne prostorije znače da jedini način da uzgojite biljke jeste upotreba veštačkog osvetljenja.

Sadnja povrće i cveća iz semena je dobar način da upoznate biljke, da napravite uštedu u budžetu i automatski smanjite količine već gotovog rasada koji kupujete, jer je cena semena znatno niža. Ali, za neke biljne vrste stepen uspešnosti ovakvog gajenja je mali ili su potrebni baš specifični uslovi i nije isplativo upuštati se u takve izdatke. Neki od nas neće moći biljkama da obezbede potrebne uslove za rast iz semena pa je i u tom slučaju bolje da nabavimo kvalitetan rasad.

1. Kad je pravo vreme za sejanje?

Ne postoji precizan kalendar koji vam bez greške može reći kad je pravo vreme za sadnju biljaka. Mnogo zavisi od trenutnih i budućih vremenskih prilika, ali i uslova koji postoje u vašem domu. Potrebno je da od semena dobijemo dovoljno razvijen rasad spreman za presađivanje i da u tom trenutku klimatski uslovi u baštama i vrtovima budu povoljni, odnosno da tempiramo drugu polovinu aprila kada su mogućnosti za pojavu mraza maksimalno smanjene.

Sredinom ili krajem marta je pogodno vreme da započnemo proizvodnju rasada za paradajz, papriku i patlidžan. Za njihov razvoj potrebno je od 40 do 70 dana. Rasađivanje u spoljnu sredinu treba da tempiramo za sredinu ili kraj meseca maja.

Krajem marta ili početkom aprila možemo za posejemo biljke iz porodice kupusnjača jer će njima trebati od 30 do 50 dana da budu spremne za presađivanje.

Sredinom aprila treba da posejemo tikvice, krastavce i dinje jer se one brzo razvijaju i možemo očekivati da se rasad formira za oko 25 dana.

Početkom marta možemo da (zavisi od sorte) krenemo sa sejanjem zelene salate i graška na otvorenom, direktno u bašte ili veće saksije.

Krajem marta i početkom aprila direktno u spoljnu sredinu možemo da sejemo i toskanski kelj, šargarepu, blitvu, raštan, peršun, rukolu…

Boranija i pasulj seju se direktno na otvorenom u periodu od aprila do juna.

Sejanje ukrasnog cveća poput cinija, lepe kate, lepog čoveka, dragoljuba, matiola, lobelija, srebrne pepeljuge, sunčanih lopti, kosmosa možemo da vršimo tokom marta i aprila, zavisno od preporuke proizvođača semena. Pa kad se steknu uslovi rasadimo ih u bašte i veće saksije.

Neven i kadifice možemo da sejemo direktno na otvorenom tokom februara i marta. Takođe, noćnu frajlu, prkos i ukrasni grašak možemo sejati direktno krajem marta i u aprilu.

2. Kako izabrati seme?

Nakon nabavke semena obavezno proverite sve savete i preporuke proizvođača o najboljem načinu sejanja. Seme možete kupiti ili nabavite iz plodova ili biljaka koje ste sadili prethodnih sezona.

Ono mora da bude kvalitetno kako bi biljka imala šansu da nikne. Starenjem i stajanjem semena gube potentnost i smanjuje se procenat klijanja. Jedna od najvećih grešaka je upotreba starih semena koja nisu na adekvatan način čuvana.

Takođe, postarajte se da jedan deo semena sačuvate i nakon sejanja. Uvek može doći do nekih nepredviđenih okolnosti pa bi bilo dobro da, ukoliko se nađemo u situacija da treba da ponovimo proces sejanja, imamo u rezervi potreban materijal.

3. Kako izabrati posude za sadnju?

Saksijice i plastične posude od ambalaže možete skupljati tokom godine i ostavljati po strani. Možete ih iznova koristiti, ali je bitno da ih pre svake upotrebe operete i očistite kako bi sprečili pojavu infekcija i bolesti biljke.

Na dnu bi trebalo da postoje pore, a ukoliko ih nema sami ih izbušite. Veličinu saksija prilagodite veličini i broju semenki koje planirate u njih da posadite.

Saksije koje su biorazgradive pogodne su jer olakšavaju proces presađivanja. Možete ih zajedno sa biljkom presaditi u zemlju u spoljašnje, veće saksije ili bašte.

4. Koju zemlju izabrati za sadnju?

Za sadnju smena biće vam potrebna kvalitetna zemlja, posebno ukoliko se odlučite da uzgajate povrtarske kulture. Pre nabavke proverite sastave proizvoda i birajte one prilagođene vašim biljnim vrstama. Za rast mladih biljki potrebno je da je zemlja fino usitnjena. Često ćete nailaziti na krupnije komade zemlje pa ih samo pre setve rukama usitnite.

Posude za sadnju precizno ispunite supstratom. Pomoću boce sa prskalicom pokvasite površinu supstrata i prstom ili zgodnim predmetom napravite prostor za semenke. Seme treba postavite na dubinu koja odgovara njegovoj dvostrukoj veličini. Dakle, što je seme veće dublje treba da bude posađeno.

Ukoliko nije drugačije naglašeno u uputstvu za setvu, prekrijte seme manjim slojem zemlje, pomoću prskalice navlažite površinu pa možete da ga prekrijete providnim plastičnim poklopcem ili plastičnom folijom. Pomoću njih sprečićemo isušivanje.

S vremena na vreme potrebno ih je provetriti i kad krene seme da klija potpuno ukloniti.

5. Kako da negujemo rasad?

Nakon što ste posejali semenke i smestili ih na odgovarajuće mesto biće potrebno da ih pratite i proveravate da li je vlažnost zemlje optimalna. Dakle, ona bi trebala biti konstantno vlažna, nikako suva ali ni mokra. Suva zemlja ne stvara uslove za klijanje semena, a mokra pak, podstiče njegovo truljenje i pojavu štetočina.

Za zalivanje koristite bocu sa prskalicom kako bi kontrolisali količinu ispuštene tečnost i sprečili očvršćivanje površinskog sloja ili ukoliko imate uslova dodajte vodu u tacnu i zalijte biljku odozdo.

Prostoriju u kojoj je smešten rasad redovno tokom dana provetravajte i omogućite cirkulaciju svežeg vazduha.

Temperatura u prostoriji trebala bi da bude oko 25ºC (zavisi i od samih vrsta koje gajite).

Kada seme krene da klija potrebno je za par stepeni sniziti temperaturu kako bi biljke razvile jači korenov sistem.

Takođe, kada mladice krenu da se razvijaju i približe se momentu presađivanja, možete ih lagano izlagati nešto oštrijim uslovima. Recimo, ostavljajte ih napolju preko dana u određenom vremenskom periodu i vremenom povećavajte dužinu izlaganja spoljnim uslovima. Nemojte ih ostavljati na jakom suncu, već birajte senovita mesta.

Kada se stvore uslovi za presađivanje – dakle u spoljnoj sredini postoje optimalni temperaturni uslovi za razvoj biljke i vaš rasad dovoljno poraste i ojača, vreme je da ga presadite u bašte ili u veće saksije i iznesete napolje.