U mestima u kojima postoje mogućnosti razvrstavanja otpada najčešće se prikupljaju staklo, plastika i papir. Pohvalno je što je takvih mogućnosti sve više i što ljudi koriste sve njihove pogodnosti. Međutim, to nije dovoljno i opravdano je pitanje kako svako od nas koji se smatramo odgovornim građanima može da bar malo popravi situaciju.

Ukoliko se ispred vaše zgrade/kuće nalazi samo običan kontejner u kome se sav otpad odlaže zajedno i pitate se da li ipak nešto možete učiniti – odgovaramo na ova pitanja.

Šta je reciklaža i zašto nam je ona važna:

Reciklaža znači proces prerade već korišćenog materijala pa na taj način možemo opet da ga upotrebljavamo na isti ili sličan način.

Recikliranjem stvari štedimo prirodne sirovine, koristimo manje energije za reakcije recikliranja materije nego da se ona pravi od nule. Ovim procesom manje otpada završiće na deponijama, a to onda umanjuje i sve prateće štetne efekte. Dakle, reciklažom štitimo životnu sredinu i pomažemo da priroda bude čistija.

Kako da razdvojimo otpada?

Za recikliranje glavni zadatak jednog domaćinstva jeste razvrstavanje otpada. Zato je bitno znati šta sve može da bude reciklirano, kako da ga pripremimo i odložimo u kantu i gde na kraju da ga bacimo.

U većini država komunalni otpad se razvrstava na staklo, metal, električni i elektronski otpad, organski otpad, papir, tekstil, drvo i keramiku… Dakle jedno prosečno domaćinstvo poseduje nekoliko posuda/kanti za svaku grupu materijala za bacanje nakon čega ga izbacuje u kontejnere iz kojih se skuplja i odvozi u sabirne centre za reciklažu ili na deponije.

Treba voditi računa i o načinu skupljanja otpada. Pre odlaganja u kante ambalaža treba da se isprazni i sklopi tako da zauzima što manje mesta. Kutije i papirne strukture i tetra pak treba rasklopiti i presaviti, a konzerve, limenke i pet ambalažu spljoštiti. Ne treba ih kvasiti i prljati jer to može negativno delovati na proces reciklaže.

Kako da recikliramo ambalažni otpad?

U pojedinim mestima postoje kontejneri za skupljanje ambalažnog otpada. Pod njim se obično podrazumeva plastika (PET najčešće), kompozitna ambalaža odnosno tetrapak, metalna ambalažu u koju spadaju aluminijumske kozerve i limenke i kartonski i papirni otpad.

Tokom godine širom zemlje se organizuju promocije recikliranja i zaštite životne sredine. Lokalne zajednice, društveno odgovorne kompanije i firme specijalizovane za poslove reciklaže organizuju radionice, obuke najmlađih, postavljaju se privremeni kontejneri sa ciljem edukacije i podizanja nivoa svesti o ovim problemima.

Reciklaža plastike:

Reciklaža plastičnih materija može da se ponavlja od sedam do devet puta. Nakon čega sledi njen proces razgradnje koji može da traje od 400 pa do čak 1000 godina. Postoji više vrsta plastike, a razlikovaćete ih na osnovu oznake na proizvodu. U zavisnosti od vrste različite su mogućnosti i isplativosti recikliranja. Reciklaža PET i LDPE plastike se najčešće sprovodi.

• PET plastika – poznata je kao materijal za izradu jednokratnih ambalaža, flaša i boca za vodu, sokove, piva, jestivog ulja, mlečnih proizvoda, hranu … U praksi se najčešće sprovodi njena reciklaža.
• LDPE (polietilen male gustine) – bela tanka plastična folija i kese, koja služi za pakovanje flaša pića, hleba i ostalih proizvoda.
• HDPE (polietilen visoke gustine) – vrsta veoma tvrde plastične folija od koje se izrađuju čepovi, zatvarači, flaše, tegle, ambalaža za mlečne proizvode i drugi predmeti. Reciklabilna je u određenoj meri.
• PP (polipropilen) – od ove vrste plastike izrađuju se kanisteri, burad i ambalaža za skladištenje hemikalija, ulja i sl. Reciklabilna je u određenoj meri.
• PS (polistiren) – od njega je najčešće izrađen plastični pribor za jelo, tanjiri, čaše, posude za jaja i ova vrsta plastike se ne može reciklirati.
• V ili PVC plastika – od ove vrste tvrde plastike izrađeni su prozori, vrata, delovi za automobile i u određenim slučajevima može da se reciklira.

Postoje udruženja i ljudi koji koriste i od delova plastike i drugog otpada izrađuju razne predmete. Proverite da li se u vašem okruženju nalaze mesta na kojima se prikupljaju ove materije.

Jedna od mogućnosti je i skupljanjem čepova i odlaganjem na specijalna mesta. Na taj način možete da pomognete humanitarnim organizacijama da prikupe potrebna sredstva od zajedničkog prikupljanja ove sirovine za reciklažu.

Pronađite na internetu vama najbliža mesta.

Reciklaža metalne ambalaže:

Danas se najčešće skupljaju ambalaže izrađene od aluminijuma i čelika. One se mogu reciklirati neograničeni broj puta. Prirodnim procesom trebalo bi im oko 500 godina da dođe do razlaganja.

Najčešće se recikliraju aluminijumske folije, ispražnjene i očišćene konzerve, limenke i burići.

Reciklaža papira i kartonskog otpada:

Reciklaža 1 tona papirnog materijala sačuvaće 17 stabala od seče.

Kartonske kutije, ambalaže, časopisi, novine, sveske, kancelarijski papir, karton od jaja, katalozi, leci – spadaju u otpad koji može da se reciklira. Iskorišćene salvete, maramice i uprljani, mokar i zamašćen papir ne mogu da se recikliraju. Zato je bitno sortirati otpad i očuvati ga od mogućeg onečišćenja.

Reciklaža stakla:

Staklo može da se zauvek reciklira, ali ne može nikad da bude razgrađeno.

Staklene tegle i posude u domu mogu nakon svoje prvobitne namene da se koriste za neke druge stvari. Odlaganje, organizacija, pakovanje hrane i zimnice su samo neke od ideja. Ali, onaj deo koji vam više ne treba ukoliko imate mogućnost odložite u specijalizovane kontejnere.

U uređenim sistemima potrebno je razvrstavanje stakla u odnosu na to da li se radi o prozirnom ili staklu u boji. Staklene čaše, tanjiri, ogledala i prozorska stakla, sijalice i vaze nisu pogodni za reciklažu i ne treba ih mešati sa ostalim staklenim bocama i teglama.

Reciklaža elektronskog i električnog otpada (EE otpad):

Razvojem tehnologije raste i količina elektronskog i električnog otpada koji stvaramo, a procenjuje se da će u budućnosti njegova količina biti sve veća i veća. Svi kućni aparati (i veliki i mali) treba da se recikliraju, a oni njihovi delovi za koje to nije moguće treba da se na adekvatan način odlože. Elektro otpad može da ima delove koji su izuzetno toksični za našu okolinu, među njima se izdvajaju litijumske baterije. Zato je od krucijalne važnosti da ih odlažemo na pravi način.

Kao i za većinu ostalog otpada i za ovu grupu važi da nisu svima dostupni specijalizovani prostori za njihovo skupljanje. Za krupnije uređaje situacija je nešto jednostavnija. Pozivanjem firmi koje se bave reciklažom ili otkupljivača sekundarnih sirovina najčešće se rešavamo ovih proizvoda. U pojedinim delovima gradova ili mesta nalaze se i sabirni centri u koje građani mogu da donesu i manje uređaje. Ponekad lokalne samouprave postavljaju kontejnere za ove namene u određenom vremenskom periodu.

Dobro je znati i da pojedini trgovinski lanci kontinuirano prikupljaju baterije. Pa možete u njihovim kontejnerima da odložite ovaj izuzetno toksičan otpad.

Takođe neki od trgovinski lanaca imaju kontejnere za odlaganje sijalica i rasvete.

Reciklaža hrane i organske materije:

Najveći procenat otpada u domaćinstvima čini biorazgradivi otpad od ostataka hrane, a razgradnjom organskog otpada u normalnim uslovima oslobađa se ugljen dioksid, a na deponijama zbog nedostatka kiseonika od ovog otpada nastaje metan – koji je štetan gas i koji je najčešći uzrok gorenja deponija.

U praksi ne postoji lako rešenje. Ono što možemo da uradimo je da racionalizujemo bacanje hrane i pokušamo da deo voća i povrća iskoristimo za kompostiranje. Nadamo se da nas u budućnosti čekaju bolja i efikasnija rešenje po pitanju ove vrste otpada.

Reciklaža odeće i obuće:

Sve više se govori o uticaju mode na životnu sredinu i to posebne one koju nazivamo brza moda. Svaki komad garderobe zahteva upotrebu energije i prirodnih sirovina, zato bi morali što bolje da ga iskoristimo. Ukoliko nas odeća više ne služi, najbolje opcije su da je poklonimo, razmenimo, prekrojimo u nešto praktičnije ili na kraju recikliramo.

Praktično je što većina nas ima mogućnost da odeću odnese u lokalne tržne centre, u kojima postoje trgovinski modni lanci koji prikupljaju odeću za reciklažu ili u kojima se povremeno organizuju akcije sa istim ciljem.

Reciklaža krupnog komunalnog otpada:

Koliko puta ste naišli na stari komad nameštaja pored puta? Otpad je roba, povećanjem cene odnošenja i skladištenja smeće jedan je od načina da se poveća svest da svako od nas proizvodi i iza sebe ostavlja ogromne količine đubreta. Podaci Agencije za zaštitu životne sredine iz 2019. godine pokazuju da se po glavi stanovnika na godišnjem nivou proizvede oko 1.7 tona otpada i svake godine ta količina se povećava. Od toga oko 330kg čini komunalni otpad.

Naša je obaveza da stare stvari, poput recimo velikih komada nameštaja, zbrinemo i adekvatno odložimo. Iznajmljivanje i plaćanje kontejnera ili transportnih vozila da otpad prebace na za to predviđeno mesto je dakle naša odgovornost.

Takođe, većina lokalnih zajednica tokom godine postavlja velike kontejnere za prikupljanje kabastog otpada. Pa možemo da se raspitamo i iskoristimo ove pogodnosti. U nekim sredinama moguće je određenim datumima ostaviti otpad pored najbližeg kontejnera i obavestiti komunalna preduzeća o tome.

Na svakom od nas je da se pojedinačno interesuje za moguće akcije recikliranja u našoj okolini. Da nađemo načine da smanjimo upotrebu jednokratnih ambalaža i kad je moguće koristimo veća pakovanja ili biorazgradive proizvode.

Nastavite da kradete znanje i kad vas put nanese potražite dodatne informacije, sadržaje i događaje koji promovišu i olakšavaju reciklažu. Jedna od kompanija koja se bavi recikliranjem je i Ekostar Pak i na njihovom sajtu možete potražiti aktuelna događanja. Možda su locirani baš u vašoj blizini.

Povećanjem svesti o štetnosti i količini otpada povećaće i potrebu za kreiranjem rešenja. Zato je ključno da ova tema bude što zastupljenija i da se u širokim, različitim krugovima društva o njoj sve više govori. Vreme je da smanjimo zaostatak sa svetom.