“Daleko od očiju, daleko od srca.” - Vazduh ne možemo da vidimo, i verovatno je to glavni razlog zašto ga tako često zanemarujemo. Ne plaće se, ima ga u izobilju, a ipak bez njega ne možemo duže od par minuta.
Nemar, nebriga i neznanje su izuzetno opasne odlike čoveka. Nacije koje uočavaju probleme, suočavaju se sa istim i gledaju im u oči uspele su da postignu zavidne rezultate u očuvanju i poštovanju prirode. Odgovornost je na svima nama, budućnost je u našim rukama. Od izuzetne je važnosti da se svako od nas angažuje i da svoj mali doprinos.
Raduju nas razgovori posebno oni u kojima učimo i razvijamo nova znanja. Poslednjih godina, zahvaljujući njima, spoznali smo veličinu problema koje izaziva zagađenje vazduha i svih posledice koje mogu da izazovu.
Merenje i ocenjivanje kvaliteta vazduha nije najjednostavnija stvar na svetu za razumevanje. Treba da posvetimo malo vremena da bismo zaista razumeli proces merenja i označavanja kvaliteta vazduha.
Najčešće mereni parametri koji mogu da ukažu na kvalitete vazduha su:
Ovo su glavni gasovi čije koncentracije mogu da nam pruže realnu sliku o tome kakav vazduh udišemo.
Još jedan važan parametar o kojem se sve više priča, su suspendovane čestice u vazduhu koje se označavaju sa oznakom PS (PS10, PS2.5) nakon koje sledi brojčana vrednost 10 i 2.5. Broj ukazuje da je veličinu njihovog prečnika u mikrometrima manja od te vrednosti. Što je oznaka manja, manja je i dimenzija čestica, a samim tim su i štetnije za organizam jer lako prodiru do većine organa.
Zagađeni vazduh iz naše okoline udišemo i u domovima, ali on zbog smanjene cirkulacije u zatvorenom prostoru i uticaja dodatnih izvora zagađenja neretko može biti i znatno lošijeg kvaliteta od spoljašnjeg. Još jedan važan faktor je i da sve više vremena provodimo upravo u zatvorenom prostoru, na poslu i u kući.
Kuvanje se smatra jednom od najznačajnijih aktivnosti koja doprinosi zagađenju vazduha u zatvorenom prostoru. Globalno gledano, korišćenje peći na fosilna goriva (npr. drva i ugalj) ima najveće posledice po zagađenost vazduha u domovima. Međutim i moderni šporeti, posebno pečenje i prženje hrane dovode do stvaranja štetnih gasova i sitnih čestica čije su dimenzije manje od 2,5μm.
Prženjem, posebno ulja na jakoj vatri se stvaraju štetna isparenja tipa aldehida, a takođe i pomenute PS2.5 čestice čija koncentracija premašuje onu na prometnoj ulici velikih gradova. Zato se savetuje da se peče na blažoj vatri, da se koriste ulja koja u sebi sadrže manje nezasićenih masnih kiselina i provetrava prostorija. Ukoliko postoji mogućnost koristite aspirator.
Drugi bitan faktor jesu hemikalije koje koristimo u svakodnevnom životu. Sredstva za čišćenje domaćinstva, ličnu higijenu i paradoksalno osveživači vazduha. Tu se spisak ne zaustavlja, građevinski materijal, lepkovi i farbe koji su korišćeni u izradi nameštaja, ali i mnogih drugih predmeta kojima se okružujemo. Takođe, plastične materije koje su izložene visokim temperaturama oslobađaju štetne materije.
Sušenje veša u zatvorenom dovešće do povećanja vlage i isparavanja hemikalija za pranje i omekšivanje. Tako da kad god je moguće sušite veš napolju ili investirajte u mašinu za sušenje veša.
Stvaranje vlage, posebno u kuhinji i kupatilu koje nema odgovarajuću ventilaciju, na visokoj je lestvici unutrašnjih zagađivača. Iz spore buđi, će krenuti da se stvaraju ove gljivice u vlažnoj sredini, jer obožavaju vlažne prostorije i kondenzaciju vlage. One su štetne po naše disajne puteve. Mogu da stvaraju alergene i iritanse, a u pojedinim slučajevima mogu da stvaraju i toksične supstance – mikotoksine. Protiv kondenzacije i stvaranja vlage u kupatilu takođe ventilacija i čišćenje su ključni faktori.
Još jedan bitan faktor je i održavanje higijene stambenog prostora. Redovno uklanjanje prašine kao i oprez u korišćenju hemikalija u tom procesu može da nas zaštiti. Kad god je moguće upotrebu sredstva za čišćenje treba da smanjimo i zamenimo sa prirodnijom varijantom. Savetuje se provetravanje ili korišćenje prirodnih alternativa poput sode bikarbone, sirćeta i limuna. Treba da se pridržavamo uputstava proizvođača i u odgovarajućoj meri razblažimo proizvod pre upotrebe. Nošenje zaštitnih sredstava rukavica, naočara i maski je preporučljivo.
Redovna higijena posteljine ali i povremena zamena dušeka i jastuka, smanjiće negativan uticaj grinja. Ovi golim okom nevidljivi organizmi, obožavaju odumrle delove naše kože, toplinu i vlažnost tela. Kontakt sa njima i njihovim produktima može da izaziva kod osetljivih osoba i teže vidove alergija.
Dobra i redovna ventilacija su ključne. Pa i u slučajevima kada je spoljašnje zagađenje veliko, treba imati na umu da se ono menja tokom vremena, gotovo iz sata u sat i praćenjem pouzdanih izvora kontrole kvaliteta vazduha, pomoći će nam da odlučimo u kom momentu je bezbedno da provetrimo prostorije.
Dekorisanje prostora sa biljkama pored estetskog efekta, pomoći će nam da povećamo kvalitet vazduha. Utvrđeno je da pored toga što vezuju i troše ugljen dioksid, mnoge od njih vezuju i druge štetne materije. Takođe i sama nega biljaka je važna jer može doći do povećanja vlage u delovima u kojima se one nalaze, pa treba biti na oprezu i održavati ih zdravim.
Redovno čistite i servisirajte filtere klima.
Kad nije moguće izbeći spoljašnje zagađenje, savetuje se upotreba kućnih prečišćivača vazduha koji koriste HEPA filtere (i pored HEPA filtera kombinuju druge filtere, HEPA filteri treba da imaju oznaku “true”) i mogu da prečiste vazduh od čestica veličine do 0,3μm. Ukoliko posedujete ove aparate ne zaboravite da redovno menjate filtere.
Poznavanje izvora zagađenja, pomoći će nam da ga smanjimo ili potpuno eliminišemo. Ne možemo da se potpuno izolujemo od vazduha iz spoljašnje sredine i direktno smo zavisni od njega. Treba da nastavimo da učimo o ovoj temi i usvajamo zdravije navike kako bi ostavili čistiju planetu za buduća pokolenja.
