Svi mi sanjamo o životu na recimo - Mediteranu, Toskani ili nekom egzotičnom ostrvu. Dok ljudi koji žive na takvim mestima često zaboravljaju na magiju kojom su okruženi. Uvek tako lako prenebregnemo da budemo zahvalni na onome što imamo, znamo i kroz šta smo prošli i iskusili. A stvaranje magije je u našim rukama. Mi biramo da vidimo lepotu, stvaramo mala dobra i pomake.
Sunčana jutra, pre početka napornih radnih dana, bila bi sigurno bar za nijansu posebnija kad bismo pri pripremi obroka za naše najmilije mogli da se oslonimo na sveže, mirisne biljke iz naše “bašte”. Uz koji miris biste najviše volele da se budite – bosiljak, lavandu ili možda pak ruzmarin? U daljem tekstu nalaze se saveti koji bi mogli da vam budu korisni oko odabira prave varijante začinskih i aromatičnih biljki za vaše životne bajke.
Lavanda (Lavandula spp, Lamiaceae) – je prelepa, žbunasta biljka sa specifičnim mirisom, koju nam je obično poznata sa mediteranskih letovališta. Kad je jednom posadite, ako sve bude kako treba, može da živi godinama i lagodno prezimi i u kući i bašti. Voljena je među kuvarima, domaćicama, ali i svetu medicine.
Na našim prostorima najefikasniji način bio bi da kupite već gotovu sadnicu od uzgajivača. Optimalno bi bilo da je svake godine presadite u za nijansu veću posudu, kako bi se koren ravnomerno i postepeno širio. Pošto joj odgovara zemljište koje je porozno (dobro propusno), siromašno nutrijentima, kamenito, peskovito i šljunkovito uz mnogo sunca vodite računa da joj to obezbedite. Ona će dobro podnositi sušu i ređa zalivanja, a previše vode i vlažna zemlja koja ne može da se ocedi mogu da stvore problem.
Etarsko ulje lavande je nadaleko poznato i priznato, ne možemo baš da ga napravimo u kućnim uslovima, ali možemo da je koristimo na drugačiji način. Možete osušene grančice sa cvetovima da postavite u ormare i fioke sa odećom i na taj način ih zaštitite od moljaca. Možete da pripremite različite poslastice ili napitke. Ili samo da uživate u njenoj boji i mirisu.
Ruzmarin (Rosmarinus officinalis, Lamiaceae) – je višegodišnja biljka čiji uski, igličasti listovi sliče lavandi. Iz iste su porodice biljaka i takođe poreklom sa Mediterana. Za sve ljubitelje grčke i italijanske kuhinje poznato je koliko ga vole i dodaju jelima. Veruje se da poboljšava varenje.
Slično kao i lavanda, zahteva dobro propusno zemljište i dosta svetlosti. Ne traži često zalivanje. Zemlja između dva zalivanja treba da se osuši. Biće vam zahvalna i ako je povremeno poprskate kapljicama vode. Takođe, najbolje da nabavite sadnicu i sa njom krenete.
Grm ruzmarina treba često orezivati, kako bi rastao u širinu. Ova biljka ne zahteva da je često presađujete u veće saksije. Biće dovoljno da to uradite na svakih par godina.
Odličan je začin (i svež i osušen), posebno kod pečenih jela od mesa i ribe.
Žalfija (Salvia officinalis, Lamiaceae) – možete da krenete da je gajite iz semena. Posejte ga tokom marta, na peskovitom/šljunkovitom, poroznom supstratu. Samom semenu je potrebna vlaga, svetlost i toplota.
Kad biljka nikne neće zahtevati česta zalivanja i kao i kod prethodnih biljaka zemljište treba da je dobro propusno i osušeno između dva zalivanja.
Takođe slobodno orezujte vrhove biljke, kako bi se dalji rast podsticao, a listove možete da sušite i koristite kao napitak ili ispiranje upale sluznice usta pošto ima antiseptička dejstva.
Timijan (Thymus serpyllum, Lamiaceae), Bosiljak (Ocimum basilicum, Lamiaceae), Matičnjak (Melissa officinalis, Lamiaceae), Origano (Origanum vulgare, Lamiaceae) – su aromatične biljke od kojih svaka ima jak, specifičan miris i aromu.
Zahtevaju slične uslove zemljišta, svetlosti i zalivanja pa se mogu zajedno gajiti i u jednoj većoj saksiji. Možete da ih gajite iz semena, na zemljištu bogatom mineralima.
Redovno ih zalivajte i orezujte, a odsečene listove koristite kao začin ili za pripremu napitaka. Možete ih sušiti i tako sačuvati za zimski period.
Nana (Mentha spp, Lamiaceae) – nana je višegodišnja, zeljasta biljka koja brzo raste i prelepo miriši.
Zahteva bogatiju zemlju da bi rasla i bila bi vam zahvalna kad biste je redovno prehranjivali đubrivom/kompostom. Voli česta zalivanja, voli i sunce, ali uspevaće i na senovitim mestima. Zbog brzog rasta korena, redovno je presađujte u veće posude.
Makazama odsecajte vršne izdanke, pre cvetanja, kako bi podstakli dalji rast. Listove možete da sušite u hladu i koristite za čaj.
Peršun (Petroselinum crispum, Apiaceae) – je izuzetno koristan za svaku domaćicu koja voli da vreme provodi u kuhinji. Lak je za gajenje i poput ostalih pomenutih biljaka voli dobro propusnu zemlju, sunce i toplotu. Redovno ga zalivajte, seckajte i uživajte.
Vlašac (Allium schoenoprasum, Amaryllidaceae) – ova začinska biljka sa nešto blažim ukusom luka odlično će da se uklopi kao dodatak salatama. Kako bude rasla, slobodno je seckajte i dodajite u vaše kulinarske kreacije. Čak su i njeni cvetovi jestivi i zgodni za dekoraciju jela. Nije zahtevna biljka i zahteva minimalne uslove za rast. Sunčana mesta, ali rašće i u hladu, podnose i sušu, pa će vam oprostiti ako nekad zaboravite da ih zalijete. Samo nađite kvalitetno sema.
I na kraju, koji parfem birate za vašu baštu?
