Novi trendovi, razmena vesti i informacija na društvenim mrežama i promocija režima ishrane, nisu nužno i isključivo loši, dokle god mi lično biramo da budemo umereni i pazimo na sebe. Ukoliko pođemo od toga da je u osnovi čovekova potreba da istražuje nove ideje, jede raznovrsnije, pronalazi inspiraciju i motivaciju, i izdvaja više vremena da razmišlja o svojoj ishrani, potpuno je korisno razgovarati i razmenjivati sadržaje vezane za različite načine ishrane.

Međutim, ključno je da budemo upoznati sa bazičnim principima izbalansirane ishrane koja je neophodna za funkcionisanje organizma. Mnoge od popularnih dijeta bazirane su na naučno utemeljenim osnovama, ali uvek moramo biti oprezni. Mi bismo trebali da možemo da prepoznamo u kome delu naše telo može da ih prati i pridržava se pravila, a šta bi bilo previše opterećujuće i štetno za njega. Svaki pojedinac mora da upozna dobro svoje telo, mogućnosti i navike, pa spram toga da menja i prilagođava ishranu.

Činjenica je da jedemo i da od izbora namirnica zavisi naše zdravlje, snaga i, ni manje ni više, život. Činjenica je i da su životni putevi komplikovani, naše potrebe promenljive, a čaša vina, s vremena na vreme, nasušna potreba. U daljem tekst slede osnovni principi nekih od trenutno najpopularnijih dijeta. Ukoliko razmišljate da izmenite ishranu, bilo da samo učinite raznovrsnijim svoj način ishrane, jedete zdravije, ugojite se ili izgubite koji kilogram, princip će biti identičan – Ni sa čim ne smemo preterivati.

Pored plana ishrane savet je i da balansirate fizičku aktivnost sa unosom kalorija i birate namirnice koje volite. Birajte što raznovrsnije i svežije sastojke. Pametno pripremajte hranu tako da sačuvate što više njenih nutritivnih svojstava. Koristite kvalitetnije posuđe, manje ulja za prženje ili namirnice spremajte kuvanjem i blanširanjem. Uzmite najbolje elemente dijeta i prilagodite ih svom načinu života.

Post:

Tokom posta, najčešće se iz ishrane izbacuje mrsna hrana, odnosno meso, jaja i mlečni proizvodi.
U neka davna vremen, za vreme posta, ljudi su se uzdržavali, ne samo od određenih vrsta hrane, već i negativnih misli i dela. Uvek ga prati poruka da on sam po sebi nije cilj, već da nam upravo to uzdržavanje od masnije, kaloričnije hrane, i kontrola nad svojim telom, pomaže da dođemo do viših i važnijih ciljeva.

Atkinsonova (Proteinska) dijeta:

U osnovi ove dijete jeste da maksimalno smanjimo unos ugljenih hidrata kako bi telo koristilo energetske zalihe iz postojećih masnih depoa (sa stomaka, bokova, butina…). Preporuka je da se obroci baziraju na namirnicama bogatim proteinima poput – mesa, ribe, jaja…dok se peciva, hleb, pirinač, krompir, testenine, mlečni proizvodi, slatkiši i voće redukuju ili potpuno izbacuju.

Dakle, ovo je dijeta za one koji vole životinjske namirnice i ne jedu mnogo ugljenih hidrata.

Keto dijeta:

Keto dijeta podrazumeva režim ishrane koji je bogat mastima, sa umerenom količinom proteinima, i smanjenim unosom ugljenih hidrata. Preporučuje se konzumiranje namirnica koje sadrže esencijalne masti poput hladno ceđenih ulja i biljnih sirovina, mesa, ribe, orašastih plodova, sira i mlečnih proizvoda… Kad je u pitanju voće, savetuje se oprez i umerenost.

Hrono ishrana:

Hrono ishrana ima za cilj da kombinovanjem namirnica i njihovim unosom u određenom vremenskom periodu, iskoristi osobinu organizma da tokom dana luči različite vrste i količine hormona koji podstiču i olakšavaju varenje. Preporuka je da u određeno vreme imamo 3 obroka, i između njih užine. Hrana koju treba da izbegavamo – prosti šećeri, belo brašno, mleko…

Mediteranska dijeta:

Ova dijeta podrazumeva upotrebu širokog spektra namirnica, koje uključuju voće, povrće, belo meso, mladi sir, jogurt, integralne žitarice, orašaste plodove, ribu i morske plodove, hladno ceđena ulja, po koju čašu dobrog vina… I insistira na svakodnevnoj društvenoj i fizičkoj aktivnosti.

Paleo dijeta:

Proučavanjem ishrane praljudi iz doba paleolita (kamenog doba) iskorišćeno je za preporuku paleo dijete. Podrazumeva ishranu bogatu mastima i proteinima, i smanjen unos ugljenih hidrata. Glavna karakteristika je izbacivanje žitarica jer tokom paleolitskog doba, poljoprivreda još nije bila razvijena.

Periodični fasting odnosno Periodično gladovanje:

Fasting je režim ishrane u kome se smenjuju periodi sa obrocima i periodi toko kojih se izbegava hrana (gladuje). Najčešće se praktikuje model označen kao 16:8, odnosno način ishrane tokom kog se hrana unosi u vremenskom okviru od 8 sati, pa zatim sledi 16 sati bez jela. Modeli vremenskih intervala mogu se prilagođavati.

Tokom izbegavanja hrane telo ima priliku da iskoristi viškove masnih naslaga i izbalansira nivoe insulina.

Makrobiotska ishrana:

Bazira se na upotrebi integralnih žitarica, mahunarki, povrća, koštunjavih plodova i voća. Ova ishrana takođe ističe važnost umerene ishrane i izbegavanja prejedanja, kao i pravilnog, laganog i dugog žvakanje hrane. Favorizuje namirnice u izvornom stanju tj. što manje procesuirane, upotrebu zdravih ulja, složenih ugljenih hidrata i vlakana.