Pitanje je koji odabrati sa ove velike gomile da bi naša biljka bila zadovoljna. Naravno, odgovor nije jednostavan i pri donošenju odliku moramo da uzmemo u obzir nekoliko faktora. Kako je tema kompleksna predlažemo da se, pre nego što pređemo na objašnjenja, udobno smestite, skuvate sebi kafu i otvorite kutiju Domaćica keksića, pa da zaslađeni i okrepljeni zajedno lakše zaronimo u materiju.

Dakle, pod prihranom podrazumevamo dodavanje različitih nutritivnih materija zemlji i biljkama, koje će one koristiti za stvaranje hrane, rast i razvoj. Pa je logično da prvo moramo uzeti u obzir kvalitet zemljišta u kojem je biljka posađena. Što je on lošiji, ali i što biljka brže raste, cveta i stvara plodove – to će i njene potrebe za dodatnom i raznovrsnom prehranom biti veće.

Prilikom posmatranja i analiziranja zemljišta najvažniji parametri su njegov izgled i struktura, zatim pH vrednost i nutritivni sastav. Struktura zemljišta nam govori koliko je propusno za vodu i pogodno za razvoj korenovog sistema. Može biti peskovito, bogato glinom, tresetom… Ono mekše i finije usitnjeno lakše će da propušta, ali vezuje vodu, a korenov sistem moći će lagano da se razvija.

pH vrednost nam govori kolika je kiselost tla. Većini biljki odgovara neutralna ili blago kisela sredina, odnosno zemljište sa pH vrednostima od 6,5 do 7. Dodavanjem đubriva možemo da podešavamo i ove vrednosti.

Što se tiče nutritivnih vrednosti tla, posebno su značajni nivoi i odnosi zastupljenosti azota (atomski simbol N – pod ovom oznakom ćete ga prepoznati na preparatima), fosfora (P) i kalijuma (K). Azot je posebno značajan za razvoj lisnatih delova biljke. Fosfor omogućava cvetanje i nastanak plodova, dok kalijum ima značajnu ulogu u razvoju korenovog sistema.

Na preparatima za prihranu možemo da uočimo NPK broj, odnosno oznaku koja se sastoji od 3 brojčane vrednosti. One reprezentuju udeo azota, fosfora i kalijuma (navedenim redom) u proizvodu. Pored ovih supstanci u đubrivu su zastupljene i manje količine drugih mikroelemenata, dok ostatak čini neutralna materije – recimo glina, piljevina, krečnjak ili treset u čvrstim đubrivima, ili najčešće voda u tečnim proizvodima.

Ovi elementi mogu da se u različitim đubrivima nalaze u vidu različitih jedinjenja, pa se prema tome razlikuje i način njihovog delovanja.

Različite biljke imaju različite potrebe za nutrijentima, zato dobro prostudirajte svaku pojedinačnu vrstu kako biste ustanovili šta vole i da li promene na njima ukazuju na neke nedostatke. Recimo pojava flekica na listovima, slabija boja cvetova, listova ili plodova – može da ukazuje na nedostatak konkretnog elementa.

Generalno pravilo je da kaktusima odgovaraju sredstva koja sadrže veći procenta fosfora u odnosu na azot (obično NPK broj 5-10-5). Sukulenti preferiraju ujednačena đubriva (NPK broj 15-15-15), slično je i sa orhidejama, ali vodite računa da koristite one koji ne sadrže ili sadrže minimalne količine uree. Zelene lisnate sobne biljke zahtevaju đubriva u kojima je odnos N:P:K = 3:1:2, odnosno na prisutnu količinu fosfora sadrže, 3 puta manje azota, i 2 puta manje kalijuma.

Sa jestivim biljem je situacija nešto složenija – jer većina zahteva bogata zemljišta i čestu prihranu, pa je potrebno pratiti izgled biljke i na osnovu njenih karakteristika uočiti da li i koji element joj nedostaje. Ukoliko imate veće površine zemljišta preporuka je da sprovedete analizu zemljišta kako biste najpreciznije ustanovili njegov kvalitete i nedostatke.

Važna podela đubriva je na:

• Sintetička i
• Organska

Sintetička:

Sintetička su dobijena hemijskim putem i odlikuje ih specifičan hemijski sastav, obično lako dostupnih materija. Dodaju se kako bi trenutno obogatili zemljište. Biljka može odmah da ih koristi, brzo dovode do ubrzanja rasta i svrstavaju se u jeftinije preparate. Međutim ona ne poboljšavaju i ne menjaju sastav tla. Takođe, sintetička đubriva najčešće imaju definisan sastav, pa njihovom upotrebom možemo da povećavamo i prilagođavamo količine određene supstance u zemlji. Potreban je oprez prilikom upotrebe jer zbog svojih visokih koncentracija, često zahtevaju razblaživanje – u suprotnom mogu dovesti do oštećenja biljke.

Organska:

Organska đubriva vode poreklo od prirodnih proizvoda i dodaju se zemljištu kako bi ga obogatila i poboljšala strukturu. U ovu grupu ubrajamo – kompost, stajsko đubrivo, glistnjak, humus, treset…

Ukoliko obratite pažnju možete primetiti da organska đubriva obično imaju manje vrednosti NPK broja od sintetičkih, međutim razlikuju se po vrsti jedinjenja u kojima su navedeni elementi zastupljeni i načinu oslobađanja. Organskim đubrivima biće potrebno više vremena za delovanje, ali će na duge staze da ostave traga u zemljištu i mogu poboljšati i njegovu strukturu. Ne postoji bojazan da će oštetiti biljku, njihova primena doprineće i jačanju odbrambenih mehanizama biljke, a takođe nisu ni štetni za korisne insekte. Mana su visoke cene, vreme delovanja i miris koji mogu imati.

Za sobne biljke posebno su zgodna folijarna đubriva koja se mogu primenjivati prskanjem biljke, odnosno apsorbovanjem preko listova. Takođe, popularna su i đubriva sa postepenim oslobađanjem elemenata, koja imaju dugo dejstvo i nakon upotrebe možemo biti mirni mesecima.

Pored gotovih – kupljenih preparata za prihranu, tu su i oni koje možemo sami pripremiti i iskoristiti da obogatimo zemljište u kojima rastu naši zeleni ljubimci.

1. Kore od banane:

Kore od banane su bogate kalijumom, a sadrže i manje količine azota, fosfora i magnezijuma. Možemo ih jednostavno usitniti, ubaciti u saksije i prekriti sa malo zemlje, ili možemo da ih ubacimo u flašu sa vodom i tu tečnost koristimo za zalivanje.

2. Ljuska od jaja:

Ljuske jaja bogate su kalcijumom, a značajan je još i sadržaj fosfora. Njihovom primenom možemo da umanjimo kiselost zemljišta. Pre upotrebe moramo potpuno da odstranimo unutrašnju opnu i da je dobro operemo i osušimo. Potom, možemo da ih usitnimo i pomešamo sa zemljom.

Možemo ih upotrebiti i tako što ćemo staviti ljuske da se kuvaju oko 10 minuta (kuvanjem ćemo olakšati oslobađanje važnih supstanci) pa ih ostaviti preke noći u vodi. Zatim tu vodu možemo iskoristiti za zalivanje (ostatke ljuski takođe možemo dodati u zemlju).

3. Soc od kafe, zeleni čaj:

Slično prethodno navedenim materijama i soc od kafe ili zeleni čaj možemo pomešati sa zemljom, ali i sa vodom i na taj način koristiti za zalivanje. Oni zbog svog sastava povećavaju kiselost tla, pa treba biti obazriv sa njihovom upotrebom ili ih primenjivati kod biljnih vrsta koje preferiraju kiselo zemljište – kao na primer afričke ljubičice.

4. Voda od kuvanja povrća, pirinča, paste:

Vodu u kojoj ste kuvali povrće, pastu ili pirinač nemojte bacati, već ostavite da se ohladi i iskoristite za zalivanja. Prilikom obrade ovih namirnica u vodi ostaju značajne materije pa bi bila šteta da ih se samo rešimo. Naravno, koristite samo vodu koju niste solili tokom kuvanja.

5. Voda iz akvarijuma za ribice:

Ukoliko imate akvarijum sa ribicama, sačuvajte vodu nakon njegovog čišćenja i njome zalivajte biljke. Otpad od riba obogatiće nutritivne vrednosti zemljišta, jer se odlikuje visokim procentom azota i kalijuma.

6. Pepeo:

Ukoliko imate peć na drva sakupite pepeo i iskoristite ga za đubrenje. On je bogat kalijumom, fosforom, gvožđem, magnezijumom, kalcijumom i njegovo prisustvo smanjuje kiselost zemljišta.