Kako biste sebi i svojoj porodice tokom cele nedelje obezbedili obroke kojima ćete podmiriti sve energetske i hranljive zahteve, potrebna je dobra organizaciju i raspodela aktivnosti tokom više dana.

Ukoliko tokom nedelje odvojite jedan dan za planiranje porodičnog menija za narednih sedam dana, uštedećete i kontrolisaćete budžet, hranićete se zdravije i obezbediti izbalansirane i hranljive obroke. Priprema jela biće lakša, brža i jednostavnija, a pozitivni efekti osetiće se i na vašoj kilaži.

U daljem tekstu saznajte na koji način da započnete nedeljno planiranje, koja jela je najbolje spremati unapred, a koja ne bi trebalo podgrevati.

Isplanirajte obroke unapred:

Odvojite vreme za planiranje nedeljnog menija. Ukoliko budete imali jasnu predstavu obroka koje nameravate da pripremite lakše ćete obaviti nabavku, pratiti troškove i optimalno iskoristiti sve sastojke koje već imate.

Zapišite ideje, omiljena jela, recepte i potrebne sastojke kako bi olakšali nabavku i sve imali na jednom mestu. Izbegavajte pojedinačne listove papira koje ćete gomilati i lako izgubiti. Umesto toga, odredite jednu svesku za planiranje, pa uvek možete da pogledate ranije ideje i imate sve na jednom mestu.

Nabavite namirnice:

Ukoliko je vikend rezervisan za pripremu jela, pokušajte da tokom radnih dana nabavite sve namirnice koje će vam biti potrebne za njihovu izradu. Pratite akcije i lagano, bez žurbe, nabavljajte potrebne sastojke. Naravno, sveže artikle, poput voća i povrća nabavite neposredno pred pripremu jela, kako bi najbolje iskoristili sve njihove benefite.

Odvojite jedan dan za pripremu:

Proverite svoje rasporede i predvidite koliko vremena ćete tokom radnih dana imati za pripremu hrane. Pa na osnovu svojih obaveza isplanirajte kada želite da iskoristite već delimično pripremljene obroke i namirnice.

Koju hranu možete pripremati unapred:

Supa:

Supa je pak idelano rešenje za spremanje hrane unapred. Potrebno je da nakon kuvanja procedimo povrće i eventualno skuvano meso, pa da čistu tečnost spakujemo u prikladne posudice koje ćemo tokom nedelje iskoristiti, a ostatak poslužimo tog dana za ručak.

Supa može da stoji oko tri dana u frižideru, a možemo je i zamrznuti pa po potrebi koristiti.

Pri podgrevanju možete dodati rezance, knedle ili paradajz sok kako bi menjali i prilagođavali ukus.

Pljeskavice od povrća:

Pripremite veće količine pasulja i/ili leblebija pri svakom kuvanju. Nakon toga možete ih zamrznuti i po potrebi koristiti za pravljenje salata, priloga ili pljeskavica/ćufti od povrća. Takođe, biće još zgodnije da u startu napravite potpune mešavine u blenderu i oblikujete ih po želji, pa tek onda zamrznete.

Pomešajte pasulj ili leblebije sa zamrznutim kukuruzom šećercem, belim lukom, drugim povrćem i začinima po želji. Dodajte i mleveni lan i malo brašna kako bi se smeša stegla. Spakujte ih u posude za hranu i zamrznite. Kada budete pripremali ručak jednostavno ih odmrznite, premažite uljem i smestite u rernu.

Meso:

Meso je namirnica koju možete pripremiti unapred i skladištiti u frižideru oko 3-4 dana, pa ga po potrebi koristiti za brzo sastavljanje obroka. Možete ga odmah i iseći na komadiće kako bi lakše pripremali jela. Ukoliko možete da ga jedete hladnog to će biti najbolja opcija, a ukoliko insistirate na podgrevanju, koristite niske temperature.

Naravno, nakon što ga izvadite iz frižider podgrejte ga samo jednom i iskoristite. Nemojte ponavljati postupak.

Voće i povrće:

Ukoliko želite da za sebe ili decu obezbedite da vam sveže voće i povrće bude na dohvat ruke, operite ga, očistite, iseckajte i spakujte u posudice pa smestite u frižider.

Ukoliko u startu obavite ove male poslove i spakujete očišćeno povrće i voće, olakšaćete sebi pripremu jela tokom radne nedelje.

Zeleno povrće možete smestiti u plastične ili staklene posude sa poklopcem, a savet je da na dno posude smestite list kuhinjskog papira, kako bi upio višak vode. Prilikom kuvanja ili pripreme salate ubacite direktno potrebnu količinu u jelo ili pomešajte sa drugim povrćem.

Bundeve spadaju u namirnice koje mogu da se zamrzavaju i nakon pripreme, a da pri tome ne gube mnogo na hranljivosti. Ispecite ih u rerni i nakon toga smestite u frižider ili zamrznite pa po potrebi iskoristite kao prilog pri posluživanju jela ili od njih napravite smesu za biljne pljeskavice ili pilav.

Dresing za salatu:

U staklenoj teglici možete pomešati sastojke za vaš omiljeni desert kojim ćete pre samog jela preliti salatu. Dodajte ulje, sirće (ili limunov sok), biber, suve začine po želji i eventualno neki zaslađivač poput javorovog sirupa ili pola kašičice šećera, pa dobro promućkajte. Čuvajte teglicu u frižideru pa po potrebi koristite.

Pesto:

Iskoristite listove bosiljka i ulje po želji pa ih dobro začinite i izblendajte u blenderu. Smestite pesto u staklenu teglicu i iskoristite kao dodatak jelima od mesa ili pastama.

Tokom nedelje biće dovoljno da za ručak samo skuvate testeninu i pomešate je sa pestom od bosiljka. Uz podgrevanje supe i delimično pripremljenu salatu imaćete brz i bogat obrok za veoma kratko vreme.

Šta nije preporučljivo nanovo podgrevati:

Krtolasto povrće cvekla, repa, šargarepa i zeleno lisnato povrće poput spanaća i celera nije preporučljivo podgrevati. Jer nakon pripreme, stajanjem i naknadnim zagrevanjem akumuliraju nitrate, koji mogu da formiraju toksične supstance nitrozamine. Zato ih iskoristite odmah po pripremanju.

Krompir može da sadrži toksičnu bateriju Clostridium botulinum, pa nakon što ga pripremimo i ostavimo da se ohladi pre smeštanja u frižider stvaramo za nju idelanu sredinu da krene da se razmnožava i postane aktivna. Ponovnim zagrevanjem krompira doprinosimo tom procesu, pa se savetuje da se ova namirnica odmah po pripremi iskoristi ili smesti u frižider i hladna konzumira.

Slično pravilo važi i za jaja. Možete uvek skuvati veću količinu, ali nemojte ih podgrevati već ih jedite hladna.

Još jedna namirnica koju nije preporučljivo zagrevati jesu pečurke. Podložne su razvoj mikroorganizama i bogate proteinima koji izloženi visokim temperaturama mogu da formiraju štetne materije. Izbegavajte njihovo podgrevanje i čuvanje na sobnoj temperaturi. Ukoliko vam nakon pripreme jela ostane deo koji bi mogli i sutradan da se iskoristite, spremite ih u frižider i najbolje jedite hladne.

Na zrnima pirinča zastupljena je bakterija pod imenom Bacillus cereus koja se kuvanjem uništava, ali ima sposobnost stvaranja spora koje su veoma otporne pa će preživeti te visoke temperature. Nakon što pirinač uobičajeno ostavimo na sobnoj temperaturi da se ohladi stvaramo idealne uslove za razvoj bakterija iz ovih spora i svakim sledećim zagrevanjem možemo povećati njihov broj.