Još ih nismo sve probali, ali mnoge od zelenih divljakuša iz daljeg teksta, se redovno nalaze na našem meniju. Dešavalo se da duže nego što je planirano, ostanemo na vikendici, gde je najbliža prodavnica bila desetine kilometara udaljena. Tako smo, malo zbog gladi, malo iz radoznalosti, dodavali ono što nam je priroda nesebično servirala.
Većina biljki ima blag i delikatan ukus, ali taman toliko dovoljan da da posebnu čar uobičajenim jelima. Zato vas podsećamo na neke od njih koje mogu da učine vaše trpeze bogatijim, sočnijim i raznovrsnijim.
Možete organizovati i porodični izlet i zajedničkim snagama učestvovati u skupljanju jestivog bilja u prirodi. Prikupite sve potrebne informacije i krenite sa poznatim biljnim vrstama ili se oslonite na nekog iskusnijeg. Naši Domaćica keksići biće srećni da vam se na tom putu pridruže i nađu pri ruci kad ogladnite i izgubite energiju.
Česte su situacije da jedna do druge rastu i jestive vrste i one koje mogu biti štetne i otrovne po čoveka. Upoznajte dobro sve karakteristike biljke, poput oblika, veličine i vrste listova i cvetova. Berite ih polako, jednu po jednu, tako da budete sigurni da vam se nije podvukao neki uljez. Koristite ih samo ukoliko ste apsolutno sigurni da imate pravu biljku.
Pazite i na prirodu i berite samo količine koje su vam potrebne. Uvek ostavite deo biljki da rastu kako se ne bi narušila ravnoteža živog sveta. Ukoliko vam je potreban samo list, ili vršni deo, nemojte čupati biljku iz korena i uništavati je bez potrebe. Cilj je da nas sve služi i u narednim godinama.
Mala deca, dojilje i trudnice, naravno, trebalo bi da izbegavaju konzumiranje neproverenih biljnih namirnica, jer zbog nepostojanja dovoljno naučnih podatak, ne možemo da znamo kakav mogu imati uticaj na njihov organizam.
Vodopija ili cikorija je višegodišnja, zeljasta biljka. Kod nas je široko rasprostranjena korovska biljka i možemo je naći na livadama, poljima i pored puteva. Stabljika je razgranata, čvrsta i duga. Uglavnom je gola, sa po kojim retkim, naizmenično raspoređenim, duguljastim, duboko testerasto usečenim listovima. U prizemnom delu stabljike, nalaze se krupniji prizemni listovi. Prepoznatljivi su njihovi jezičasti cvetovi – najčešće plave, ružičaste ili bele boje. Cvetovi se javljaju od jula do septembra.
Za ishranu se preporučuje njen nadzemni deo, a obrađeni koren se koristi slično kao zrna kafe, odnosno njena je popularna zamena. Listovi imaju gorak ukus pa je savet da se dobro začine i kombinuju sa hranom punog ukusa. Mogu se kuvati ili pržiti i dodavati drugim jelima.
Maslačak cveta od marta do novembra, a za ishranu i lekovite svrhe koriste se listovi, cvet i koren.
Svi delovi ove biljke su bogati mlečnim sokom koji predstavlja mešavinu belančevina i smole. Upravo od njega potiče i suptilan, gorak ukus.
Za ishranu možemo koristiti sveže ubrane listove biljke, najbolje one koja nije još procvetala. Preporuka je da se koriste sveži kao dodatak salatama, jajima, za pripremu pesta ili da se jednostavno prodinstaju i začine. Ukoliko se odlučite da ih propržite, pre pečenja listove potopite na 1 do 2 minuta u vreloj, slanoj vodi, kako biste umanjili gorak ukus.
Cveće možemo koristiti za pripremu sirupa ili ih pohovati i pržiti.
Kopriva je, bez obzira na svoje odbrambene mehanizme, najkorišćenija i najvoljenija korovska biljka.
Ova zeljasta, višegodišnja biljka, čuvena je po svojim zašiljenim i nazubljenim listovima. Njihove dlačice u kontaktu sa kožom, oslobađaju mravlju kiselinu i nadražuju je. Postoje stabljike koprive sa muškim ili ženskim cvetovima, koji su sitni, neugledni, žućkasto zeleni. Rastu u vidu cvasti.
Biljka cveta od jula do septembra, a za ishranu najbolje je upotrebiti mlade, sveže listove, dok još nisu potpuno razvijeni. Možete sakupljati vršne delove i mlade listove.
Od njih možete pripremati supe, variva, jela od testa i ukusni čips za grickanje. Možete je i zamrznuti i tokom godine koristiti za pripremu raznih jela.
Sa prvim zracima Sunca možemo u baštama, dvorištima, uz put, i gotovo gde god da se osvrnemo, uočiti ovu malu, razgranatu, zelenu biljku. Nežne je strukture, malih, naspramnih, jajastih do eliptičnih listića i sitnih belih cvetova. Na tlu formira meku strukturu koja podseća na tepih. Većina nas je redovno uklanja iz vrtova jer raste intenzivno tokom proleća i jeseni, kad je zemljište vlažno.
Jestivi deo predstavljaju vršni – nadzemni, mladi delovi biljke. Možemo je koristiti kao dodatak salatama, namazima, sosovima ili pripremite kao varivo, čorbu ili nadeve za peciva. Listići su nakon branja osetljivi i ne mogu dugo da stoje. Gube svežinu i venu, pa je preporučljivo da ih koristite što pre nakon branja.
Tušt ili portulak je samonikla, veoma otporna, jednogodišnja, razgranata biljka, karakterističnih, obrnuto jajastih, zadebljalih, sjajnih i glatkih listića. Stablo je mesnato, zeleno ili crvenkasto, i raste po površini tla ili se blago uzdiže. Cveta od jula do oktobra. Cvetovi su sitni, zvezdasti i žućkasti.
Svuda je možemo naći, uz kuće, puteve, na poljima i baštama. U mnogim državama možete je uočiti kao standardnu ponudu na pijacama. U zemljama Azije redovan je deo trpeze.
Za ishranu se koriste mesnati listovi i stabljika. Mladi listovi najukusniji su kao sveža salata, zbog svog aromatičnog, suptilno kiselo-slanog ukusa. Starije možemo koristiti kao i drugo zeleno povrće, za pripremu supa i variva.
Sremuš, divlji luk ili medveđi luk je veoma voljena, višegodišnja biljka koja raste po vlažnim šumama. Karakteriše je miris koji podseća na beli luk. Iz lukovice rastu dva do tri tamno zelena, duguljasta, eliptična lista. Imaju oštar vrh i pri lisnoj osnovi sužavaju se u dugu peteljku. Njegova lukovica je uspravna, duguljasta, tanka i obavijena belim i žućkastim listićima. Cvetovi su beli i grupisani u višecvetne, štitolike cvasti. Cveta od aprila do juna.
Sremuš je najukusniji i ima najveću hranljivu vrednost tokom proleće (od marta do maja). U tom periodu često se može pronaći na pijacama.
Važno je znati da sremuš izgledom može da se pomeša sa nekim od veoma otrovnih biljki kao što su – mrazovca, đurđevka, kozlaca ili čemerika. Najsigurniji način da ih razlikujete je miris. Kao što smo pomenuli, cela biljka sremuša miriše na beli luk. Ukoliko niste sigurni o kojoj biljci se radi, protrljate je između dlanova ili, još bolje, oslonite se na znanje osoba koje su iskusne i poznaju ove biljke. A, uvek ga možete pronaći i na pijacama.
Važno je da napomenemo i da, ukoliko odlučite da ga samostalno berete u prirodi, budete pažljivi i vodite računa da ne berete njegovu lukovicu. Odsecite samo deo stabljike, a podzemne organe ostavite kako bi biljka nastavila sa rastom.
Od ove biljke možete pripremiti paste, salatu, nadeve i namaze, supe i variva.
Kiselo zelje ili kiseljak je višegodišnja zeljasta biljka koja se idealno uklapa kao dodatak svim salatama i obrocima. Kako mu i samo ime kaže, ima prijatno kiseo i osvežavajuć ukus. Možete ga dodavati supama, varivima, jelima od jaja ili kao nadev pecivima. Pripremite od njega sosove ili pesto. Listovi kreću da se razvijaju od maja do jula, i ukoliko se poseče ili pokosi, često ponovo kreće sa razvojem tokom jeseni.
Raste na livadama, pašnjacima, baštama… Listovi su izduženi, kopljasti, pri dnu stabljike sa dugačkom drškom ili naizmenično raspoređeni i prirasli na stabljiku pri njenom vrhu. Stabljika je uspravna, crvenkasta, sa uzdužnim brazdama. Može da raste od 10cm pa sve do 1m visine. Cvetovi su sitni, crvenkasti, postavljeni u vidu metlice na samom vrhu biljke.
Prizemne, tamnozelene, cele i neoštećene listove treba brati i koristiti tokom proleća ili jeseni, najbolje pre nego što se potpuno formira stabljika.
Krasuljak ili bela rada je biljka na koju prvu pomislimo pri pomeni korova. Ova višegodišnja, zeljasta biljka raste gotovu svuda oko nas. Na cvetnoj peteljci dugoj od 3 do 15cm, se nalazi jedna prepoznatljiva cvetna glavica. Sastoje se iz centralizovanih žutih, cevastih i obodnih belih ili crvenkastih jezičastih cvetića. Listovi rastu u vidu rozete, obrnuto su jajasti ili eliptični. Ka dnu su suženi i nazubljeni.
Možemo koristiti njene mlade listove tokom cele godine, kao i zelene pupoljke i cvetove. Preporuka je da se koriste, sveži, mladi listovi loptastog ili jajastog oblika, koji rastu na dnu rozete. Njihov ukus stvara naknadnu gorčinu, pa je najbolje listove kombinovati sa drugim salatama. Začinite ih uljem i sirćetom i slobodno ostavite malo duže da odstoje, pre konzumiranja.
Cvetovi se koriste kao jestiva dekoracija, a zeleni pupoljci se mogu, slično cvetovima maslačka, marinirati i peći.
