Parkovi, vrtovi i bašte prava su svedoci istorije jedne porodice, društva, pa i cele civilizacije. Jednom je neko morao da mašta, prepozna i poželi lepo, jednom je neko mora da zavrne rukave, da radi, sprema, brine i ulaže – da bi smo i mi danas mogli da uživamo u lepoti prirode. Moja malenkost je pronašla nekoliko gradskih oaza na kojima puni baterije, odmara i svoje psihičko stanje dovodi u balans, a zahvaljujući članovima porodice ima i čast da brižno učestvuje u održavanju i ulepšavanju porodičnog skromnog imanja.

Na njemu su počeli moji prvi baštovanski koraci. Zajedno, ispreplitavši stara iskustva i nove ideje, uspeli smo da od praznog dvorišta stvorimo dom za brojne biljne i životinjske vrste. To se, naravno, nije desilo preko noć, već su nam bile potrebne godine, mnogo strpljenja, prihvatanja i razumevanja greški, i malo napornog fizičkog rada.

Zato, želim da sa vama podelim ta iskustva kako bi ste ubrzali proces stvaranja bogatih bašti i smanjili broj grešaka. Pogledajte koji su to najvažniji elementi na koje morate da obratite pažnju prilikom sadnje i sejanja cveća, kako biste dobili najraskošnije vrtove.

1. Kako napraviti plan za sadnju cveća?

Počeci su teški. Suočavamo se sa mnogo informacija, mnogo koraka je pred nama, a vrtovi su često prazne čistine ili prostori koji su daleko od naših zamišljenih ideala. Baš ta veličina posla i nepreglednost informacija, ideja i prostora, može da nas uplaši i učini da budemo tromiji i neodlučniji.

Zato je izuzetno važno da napravimo početni plan koji će nam pomoći da kontrolišemo budžet, pratimo proces rada, ali i posmatramo napredak.

Savet je da se dobro upoznate sa svojim dvorištima. Posmatrajte koliko su osunčana, probajte da procenite stanje i mekoću zemljišta, razmislite o najpogodnijim načinima za zalivanje, koliko vode će vam biti dostupno tokom godine, koliko je izvor udaljen od prostora na kom nameravate da zasadite biljke… Uvek možete da malo provirite i u komšijska dvorišta kako bi proverili koje biljke uspavaju u vašim krajevima.

Zatim, napravite umanjenu skicu vašeg poseda. Pokušajte da uskladite njenu proporciju sa realnim dimenzijama. Unesite sve objekte, drveće, velike biljke i ostale elemente koji mogu da utiču na raspored. Na kraju, sledi najveseliji deo – procenite sva slobodna mesta gde biste mogli da posadite cveće. Obeležite ih i počnite da vizualizujete sliku procvetalih cvetova i razbarušenih grmova.

Još jedna korisna stvar može biti i skiciranje tabele sa mesecima i vrstama cveća/biljki koje ste već posadili ili želite da dodate i njihova vremena cvetanja. Recimo, narcisi i lale cvetaju tokom marta i aprila – obeležite kvadratiće u ovim mesecima u vašoj tabeli. Ruže cvetaju od juna meseca, pa tokom celog leta (zavisi i od same vrste), dalije počinju da cvetaju u julu, pa nas nagrađuju cvetom sve do poslednjih jesenjih dana. Ehinacea će cvetove davati tokom juna i jula. Ali, imajte u vidu da manja odstupanja mogu da postoje jer zavise od klime, vaše lokacije i položaja vrta.

Na ovaj način vizuelno možete da imate pregled kada će vaše bašte biti u punom cvetu, i kad bi je trebalo obogatiti dodatnim biljkama.

2. Neka kvalitet bude ispred kvantiteta:

Cveće, pogotovo pojedine vrste, mogu da imaju zaista visoke cene. Ali, ulaganje u dobre, zdrave sadnice može nam omogućite da vrlo brzo uživamo u lepoti raskošnog cveća, da imamo manje problema sa njenim rastom i zdravljem.

Držite se svojih zacrtanih budžeta, i u njima napravite prostora za bar par dobrih primeraka.

Ukoliko svake godine budemo manje sume novca ulagali u kvalitetne biljke napravićemo dobru bazu koju kasnije možemo lako dodatno ukrasiti i ulepšati nabavkom jeftinijih semena jednogodišnjih cvetnica.

Troškove možete da rasporedite tako da svake godine ulažete određenu sumu i polako obogaćujete svoje vrtove sa novim primercima.

3. Obratite pažnju na životni vek biljke i dužinu cvetanja:

Jednogodišnje cveće možemo da uzgajamo iz semena. Ono je znatno pristupačnije, brzo raste i najčešće obilno i dugo cveta. Ovo cveće, kad se završi njegov životni vek, možete lako zameniti novim. Neke vrste mogu i da se samorasejavaju, odnosno da nastalo seme opstane u zemljištu tokom zime i da se tokom nove sezone opet formira biljka.

U jednogodišnje cvetnice spadaju dragoljub, cinije, zevalice, delfinijum…

U praksi se ovo cveće obično sadi između višegodišnjih biljaka.

Dvogodišnje cvetnice u prvoj godini sejanja – rastu i razvijaju se, a tek naredne kreću sa cvetanjem i formiranjem semena. U ovu grupu spadaju popularni šeboj, digitalisi, karanfili, viola…

Višegodišnje cveće odnosno trajnice imaju životni vek duži od dve godine. Među njima ima onih koje žive par godina, nakon čega bi trebalo da se menjaju, ali i onih koje opstaju decenijama.

Česta je situacija da tokom prvih godina mlada biljka ne cveta, već je potrebno da dosegne određenu veličini i zrelost, kako bi krenula sa formiranjem cvetova. Takođe, sa godinama ove biljke, najčešće, bivaju sve veće i raskošnije.

U ovu grupu svrstavamo ruže, dalije, klematise, božure, lale, narcise, ljiljane, hortenzije…

Na vama je da napravite izbor i najbolju kombinaciju ovih različitih vrsta.

Takođe, istražite koliko traje period cvetanja biljki, da li tokom sezone obrazuje samo jedan cvet i koliko dugo on može da opstane na stabljici. Pojedine biljke poput recimo gladiola, ili hibiskusa, imaju veoma kratkotrajne cvetove, pa može da se desi da vam i promaknu.

Ukoliko ste ograničeni prostorom bolje je da prednost date biljkama koje daju dugotrajne cvetove i formiraju ih mnogo puta tokom sezone.

4. Sakupljajte semena, čuvajte lukovice i zaštitite biljke tokom zime:

Mnoge biljne vrste možemo da uzgajamo iz svojih semena. Nakon što ih biljke formiraju, potrudite se da ih sakupite, spakujete i obeležite o kojim vrstama i godini se radi. Sačuvajte ih dok ne dođe vreme za setvu.

Neke od biljaka moramo da adekvatno pripremimo za zimu. Za većinu trajnica biće dovoljno da ih zagrnemo opalim lišćem i grančicama, dok pojedine vrste zahtevaju posebne tretmane.

Preporuka je da se rizomi dalija vade iz zemlje pre nego što krenu prvi mrazevi. Potrebno ih je dobro osušiti, i čuvati ih na tamnom i hladnom mestu, ali zaštićene od mraza.

Organizujte mesto za čuvanje semena. Postarajte se da bude pregledna i lako dostupna, a da otvorene kesice ili sakupljena semena budu adekvatno obezbeđena i obeležena.

5. Ne zaboravite na raznovrsnost boja, mirisa, oblika i veličine:

Da bi pretvorili bašte u raskošne oaze, pored ukrasnih cvetova možemo da im dodamo i različite prijatne mirise. Pronađite mesto za aromatične i začinske biljke. Menta, žalfija, lavanda, matičnjak, bosiljak, majčina dušica, selen … samo su deo mogućeg izbora.

Ove biljke pored toga što su često vrlo dekorativne, privlače i različite oprašivače pa poboljšavaju cvetanje okolnih vrsta.

Ne zaboravite da dodate i po neki raskošni žbunić ili ukrasnu zeljasto biljku, koje će svojim različitim oblicima, šarama i veličinom da zaokruže kompoziciju.

6. Proučite životne cikluse biljnih vrsta:

Postepeno možete da se upustite u detaljno proučavanje pojedinačnih biljnih vrsta i tako saznate najbolje načine za njihovo razmnožavanje. Neke vrste razmnožavaju se semenima, druge možemo razdelite preko reznica, treće pomoću podzemnih organa…

Recimo za dalije se savetuje da se njihove veće gomolje pregledaju i ukoliko se uoči veći broj karakterističnih okaca, možemo ih podeliti tako da na svakom novom delu ostane bar po jedno.

Pojedine vrste ruža možemo da umnožimo odsecanjem i sadnjom grančica pod određenim uslovima.

Oprezno primenjujte eksperimente – na početku, dok ne steknete iskustvo, ograničite ih na manji broj biljki kako ih ne biste uništili ili kako ne bi uložili suviše mnogo vremena u nešto što još uvek niste sigurni kako se radi. Dakle, prve godine pokušajte samo sa par biljki, pa ukoliko vidite da ima napretka proširite aktivnosti ili jednostavno pokušajte da ispravite greške.

Radite i dvorište održavajte tempom koji vama odgovara. Za sadnju birajte cveće koje se vama najviše dopada, i ne zaboravite da mnoge od ovih biljaka rezanjem i uklanjanjem cvetova, brže rastu, stvaraju novi, krupniji i lepši cvet. Pa iskoristite buketiće iz svoje bašte da ulepšate dom ili obradujete drage osobe.

Uvek pronađite vreme za odmor i opuštanje. Sav trud i rad biće uzaludan, ukoliko ne budete mogli da uživate u svojim baštama. Poslužite sebi omiljenu kafu i zasladite se najlepšim Domaćica keksićima, među prelepim cvetovima, veselim insektima i opijajućim mirisima prirode.