Već nekoliko godina nisam u obavezi da ustajem rano, niko me ne kontroliše i ne uslovljava, ali nikad nisam imala veću potrebu da što pre i što svežija zaronim u nove radne, umetničke, gastronomske i kreativne pobede.

Ustati rano i biti svesna sveta koji me okružuje postao je način da ukradem još malo vremena, da se bolje pripremim i inspirišem za dug dan prepun obaveza i različitih uloga. Da, tokom tih jutarnjih sati nađem lepše boje i zvuke po kojima ću pamtiti život.

Ponekad te rane jutarnje sate koristim da bih vežbala, nekad čitam uzbudljive i nadahnjujuće knjige i izmestim se na trenutak u drugi svet i doživim avanturu, ponekad umesim testo i pripremim novo ukusno jelo, a najčešće popijem prvu jutarnju kafu na terasi ili posmatrajući okolinu kroz prozorsko okno, pri čemu uživam u cvrkutu ptica, tišini i pokojem hrabrom prolazniku kome negde u sebi poželim lep i miran dan.

I zapanjim se šta sve mogu da opazim i zapamtim, pa i onda kada je vreme sivo i hladno, po neka žuta kapa ili razdragan repić psa, mogu da potpuno drugačije usmere dan i daju mi snagu da i one teške trenutke prebrodim.

Za sve ranoranioce, one koji su na to naterani silom prilika i one dobrovoljne koji kradu najlepše delove dana samo za sebe, spremili smo mali vodič za lakše buđenje i podsetnik da nekad treba da usporimo i pomnije tragamo za lepotom i srećom.

1. Pronađite motivaciju:

Najbolji način da radosno dočekate alarm jeste da po otvaranju očiju prizovete odmah u misli sve ono što vas inspiriše i čemu se radujte, a čeka vas na dnevnom rasporedu tog novog dana.

2. Uspostavite rutinu:

Veoma je bitno da uspostavite vašu malu jutarnju rutinu. Navijanje sata na tačno određeno vreme svakog dana istreniraće vaše moždane ćelije i naviknuti ih da se prilagode ustaljenom rasporedu. Nakon nekog vremena neće vam biti potreban ni alarm, već će dnevni biološki ritam organizama da podesi sve funkcije i prilagodi se vašim obavezama.

Zato je od izuzetnog značaja da pratite taj ritam. Ne odlažite i ne utišavajte alarm i ispoštujte cikluse spavanja.

Veruje se da se spavanje odvija u vidu ciklusa koji traju između 90 i 110 minuta i koji se tokom noći nadovezuju jedan na drugi. Preporuka je da obezbedimo pet do sedam spojenih ciklusa svom telu.

Pojedinačni ciklus podeljen je na više faza od kojih prva predstavlja fazu laganog sna, zatim sledi najzastupljenija druga faza tokom koje se telo opušta i postaje manje svesno okoline, potom tonemo u sve veću opuštenost i sledi treća faza – faze dubokog sna, da bi na kraju telo prešlo u takozvanu REM fazu za koju je specifično da je telo opušteno, dok se mozak aktivira i počinje da sanja.

Da bismo se probudili odmorni potrebno je da spavanje prekinemo u prvim fazama ciklusa ili na prelasku jedne faze u drugu. Ukoliko se zadesi da nas nešto probudi u dubokim fazama neRem-a verovatno ćemo biti uzdrmani i trebaće nam vremena da se razmrdamo.

Zato je nastavak sna nakon prvog alarma i buđenja riskantan, možete telo uvesti u nepogodan ciklus spavanja i otežati ustajanje.

3. Idite ranije na spavanje:

Osećaj umora koji će prirodno uslediti zbog ranog ustajanja znak je pobede, šansa je da ćemo utonuti u dubok, okrepljujući san i lakše započeti sledeći novi dan.

Može biti zgodno i da pre spavanja preračunate kad bi bilo zgodno da krenete na počinak i na taj način obezbedite sebi poželjan broj ciklusa od po 90 minuta. Praktikujte ovo računanje bar tokom prvog perioda promena navika, a kasnije će vaše telo da se prilagodi i samo diktira vreme za spavanje i buđenje, a vi ćete da uživate u tom skladu.

4. Dnevnik:

Pronađite zanimaciju koju možete započeti odmah po buđenju i iz kreveta i pomoću koje možete aktivirati moždane sinapse. Jedna od ideja može biti da vodite dnevnik i u njega zapišete prijatne događaje koji su obeležili vaš prethodni dan, ili ono zbog čega ste zahvalni baš tog jutra.

Nemojte odmah posezati za mobilnim telefonom, malo odložite taj momenat i tokom prvih minuta buđenja razmrdajte mozak i fokusirajte se na trenutak u kom ste, vašu okolinu i telo.

5. Namestite krevet:

Počnite jutro malim pobedama i uvođenjem reda u vaš dom. Protresite jastuk i namestite krevet. Biće vam prijatnije tokom ostatka dana, a i tokom sledećeg ciklusa spavanja. Dobar savet je i da tokom vremena menjate načine nameštanja kreveta i tako sprečite da stvari radite nesvesno i rutinski. Aktivirajte nove sinapse i još malo razbudite mozak.

6. Probudite telo:

Pokušajte da odvojite koji minut za jutarnje pokretanje tela. Ukoliko niste ljubitelj jutarnjeg vežbanja ili pak nemate toliko vremena, uvek možete da se prepustite razgibavanju. Zagrejte vrat, kukove i zglobove. Pokrenite cirkulaciju i prokrvite mišiće. Osećaćete se bolje i budnije.

7. Hidratacija i izbalansiran obrok:

Doručak je gorivo na kome ćemo zasnovati najproduktivniji deo dana i on mora da nam obezbedi dovoljno energije, a pomoći će i ukoliko bude ukusan. Obezbedite sebi izbalansiran obrok i obogatite ga sa povrćem i voćem. Neka vam dan počne čašom vode koja će vam biti podsetnik na važnost optimalne hidratacije. S vremena na vreme izađite iz zone komfora i probajte novo jelo i nove ukuse.

Bogat i kvalitetan doručak pomoći će vam da se pozabavite ostalim obavezama, da budete produktivniji, koncentrisaniji i vredniji. A, kada se približi vreme za užinu možete da uživate u ukusima naših Domaćica keksića, obezbediće vam potrebnu energiju i dati polet za ostatak dana.

8. Tuširanje i jutarnja higijena:

Pre izlaska iz kuće ili započinjanja obaveza, pružite potrebnu negu svom telu. Obavite jutarnju higijenu, istuširajte se koristeći toplu i hladnu vodu na smenu, nanesite blagu šminku, promenite frizuru ili dodajte par kapi parfema pa spokojno uronite u dan.