Zdrava priprema hrane ne znači dosadne, bezukusne i bljutave obroke. Pojedini principi obrade namirnica moraju da se poštuju kako bi pazili na svoje telo, manje ga izlagali nezdravim supstancama i maksimalno iskoristili sve prednosti upotrebljenih sastojaka.
Nekad imamo običaj da kuvamo po navici i godinama ne pratimo i ne prilagođavamo tehnike, a naše telo se menja i vremenom se dolazi do novih saznanja u kulinarstvu i medicini. Takođe, razvijaju se i novi uređaji i posuđe za pripremu hrane, pa uvek postoji prostor za manje izmene i prilagođavanje kulinarskih tehnika našim trenutnim potrebama.
U nastavku ćete saznati koje su to male tajne za zdraviju i kvalitetniju pripremu hrane.
Prilikom pripreme mesa odstranite sa njega kožicu i vidljive masne delove. Birajte mlečne proizvode sa manjim procentom masti.
Koristite “non stick” odnosno nelepljivo posuđe za pripremu hrane, i ne preterujte sa količinama ulja i masnoća za pečenje. Za pripremu hrane koristite vodu, vino, bujon ili neku drugu tečnost koja neće narušiti krajnji ukus, a smanjiće štetna dejstva pregrejanih masti.
Smanjite upotrebu gotovih sosova i umaka, koji često sadrže velike količine dodatih šećera i masti.
Izbor adekvatne masnoće za pečenje i prženje hrane je izuzetno bitan za pripremu obroka. Izlaganje masti visokim temperaturama dovodi do promena u njihovoj strukturi zbog čega postaju nestabilne i u kontaktu sa proteinskim strukturama organizma mogu da dovedu do njihovih oštećenja.
Postoji nekoliko važnih faktora na koje moramo obratiti pažnju – temperaturu dimljenja i vrstu masnih kiselina koje dominiraju u uljima. Viša temperatura dimljenja znači da je masna supstanca otpornija na visoke tempearture. Takođe, ulja i masti koje sadrže veći procenat zasićenih i mononezasićenih kiselina su stabilniji na visokim temperaturama. Dok su ona u kojima dominiraju nezasićene masne kiseline podložna promenama i nastanku reaktivnih supstanci.
Savet je da pri dinstanju ili prženju hrane na visokim temperaturama koristite minimalne količine rafinisanih ulja sa visokim procentom zasićenih i mononezasićenih kiselina (maslinovog, uljane repice…). Za umerene temperature prženja (do 180ºC) možemo da koristimo suncokretovo ulje ili hladno ceđeno maslinovo ulje. Puter možemo da dodajemo pri kraju kuvanja i na nižim temperaturama zbog niske temperature dimljenja.
Naravno, uvek proveravajte etikete i uputstva proizvođača – jer sastav i osobine proizvoda mogu veoma da se razlikuju.
Savet je i da dodatno, nakon prženja, papirnim ubrusom pokupimo višak masti i vodimo računa o načinu čuvanja ulja – treba da budu zaštićena od svetlosti i uskladištena na hladnom i suvom mestu.
Jako je važno da vodimo računa o higijeni hranljivih namirnica.
Pre upotrebe, voće i povrće moramo dobro oprati, očistiti i/ili oljuštiti. Delove koji su promenili boju ili imaju sumnjivu strukturu odstranite.
Upoznajte namirnice koje najčešće koristite i proverite šta izmenjena boja može da sugeriše. Recimo, većini nas je poznato da upotrebu izrazito zelenog, smežuranog i proklijalog krompira treba potpuno da izbegavamo jer se u ovakvim primercima nalazi supstanca SOLANINA koja u organizmu u većim količinama može biti toksična.
Koristite čisto posuđe i pribor za rad.
Ukoliko pripremate jela sa povrćem ili voćem postarajte se da sačuvate što više nutritivnih materija u njima. Izložite ih optimalnim temperaturama, u što kraćem vremenu. Koristite manje količine vode tokom kuvanja, kad god je moguće povrće obradite na vodenoj pari umesto da ga dugo kuvate ili ga dinstajte sa minimalno ulja i uz intenzivno mešanje.
Trudite se da sezonsko voće i povrće najviše konzumirate sveže. Sveže začinsko bilje i povrće dodajte pri samom kraju pripreme jela.
Kvalitetno posuđe za pripremu hrane može da nam olakša rad u kuhinji i pomogne nam u spremanju ukusnijih i zdravijih obroka. Šerpe, lonci i tiganji izrađeni od kvalitetnih materijala mogu da ubrzaju vreme pripreme, smanje potrošnju struje i pomognu nam da sačuvamo što više nutritivnih sastojaka u namirnicama.
Ukoliko se opredelite za “non stick” šerpe ili tiganje moći ćete da znatno smanjite količine potrebnog ulja za pečenje.
Birajte kvalitetne začine i dajte prednost biljnim, prirodnim supstancama. Ne preterujte sa upotrebom soli. Koristite ih u optimalnim količinama.
Pojedine gotove smeše začina sadrže u sebi i određeni procenat soli, pa se može desiti da kombinovanjem različitih začina presolimo hranu. Dakle, koristite manje količine soli tokom same pripreme hrane – nakon kuvanja uvek postoji mogućnost da dodatno posolite hranu.
Ukus možemo do poboljšamo naknadnim dodavanjem manjih količina kvalitetnih, hladno ceđenih ulja, limunovog soka ili recimo, sirćeta.
Naše telo počinje da luči enzime za varenje nakon što oseti ugodne mirise. Dakle, tokom kuvanja, ali i posluživanja počeće da se stvaraju dobri uslovi za obradu i varenje hrane. Uživanjem u procesu kuvanja i pripremanja ukusne hrane, podstaći ćemo bolje uslove za apsorpciju korisnih i važnih nutrijenata. Ukoliko hranu serviramo na lepo aranžiranom stolu poboljšaćemo apetit svih članova porodice i ulepšaćemo im obroke. Zato maksimalno uživajte u svim mirisima, sokovima i zvucima iz kuhinje.
